Neymar's POV
I dalje sam stajao tamo, na sred sobe, gledajući u vrata kroz koja je doktor izašao prije barem deset minuta. Pogledao sam u Jessica, a onda se i Oscar počeo buditi. Nešto je mrmljao ispruženih ruku.
'' Jut... '' - krenuo je pozdraviti kada je ugledao Danielu kako spava na njegovim prsima.
'' Psst! '' - zaustavio sam ga u zadnji čas prije no što s izderao na nju. Samo me zaprepašteno gledao uperivši prst u Danielu.
'' Koga briga... Moram ti nešto reći, hajde, ustani se i izađi iz sobe, ja te čekam vani. '' - rekao sam i izašao iz sobe te stao na hodnik čekajući Oscara koji je došao za mnom za par minuta.
'' Što je bilo? '' - upitao je. Neko sam vrijeme šutio i pokušavao izgovoriti što sam trebao.
'' Jessica je izgubila bebu. '' - rekao sam tiho pa pognuo glavu. Teško sam gutnuo i prekrižio ruke pa se zagledao u njih.
'' Zezaš! '' - uzviknuo je. Pogledao sam ga i klimao glavom.
'' Stari, žao mi je. '' - uzdahnuo je oslonivši ruku na moje rame.
'' Jedino ne znam kako će ona to podnijeti. ''
'' Mogu joj ja reći. '' - slegnuo je ramenima.
'' Napravio bi to? ''
'' Naravno, sigurno mi je lakše nego tebi. '' - rekao je.
'' Ne znam... Prvo moram smisliti što joj reći. Ne znam uopće odakle da počnem. '' - rekao sam duboko uzdahnuvši. U tom je trenutku iz sobe izašla Daniela.
'' Jutro. '' - pozdravila je.
'' Ej. '' - uzvratili smo u isti glas.
'' Gospođo dos Santos. '' - dodao sam tiho nakon čega mi je Oscarov pogled 'opalio šamar'.
'' Je l' još spava? '' - upitao sam.
'' Da. '' - odgovorila je Daniela.
'' Idem ja do nje ako se slučajno probudi. '' - rekao sam i ušao u sobu. Jedini cilj mi je bio da njih dvoje ostanu sami. Sjeo sam na onaj kauč na kojem sam sjedio i prije nego što je u sobu došao doktor. Oslonio sam glavu na jednu ruku koja mi je bila oslonjena na rub kauča i gledao u nju. Nakon par minuta polako je počela otvarati oči. Uzbudio sam se, nisam znao što da napravim.
'' Neymar... '' - promrmljala je tiho kada je otvorila oči.
'' Ovdje sam. '' - rekao sam brzo čučnuvši kraj nje pa ju pomilovao po čelu.
'' Što je... Što se desilo? '' - teško je izgovorila.
'' Imala si prometnu nesreću. '' - rekao sam gledajući je u oči. Zaprepašteno me je gledala.
'' Beba? '' - prvo na što je pomislila. Bit će i gore nego što sam mislio. Pognuo sam glavu i šutio neko vrijeme.
'' Izgubila si dijete. '' - rekao sam, a oči su joj se nakupile suzama.
'' Nemoj plakati. '' - tješio sam ju obrisavši joj jednu suzu s lica.
'' Tebi je to okej? '' - rekla je tiho.
'' Nije mi okej, ali... Ionako nismo spremni. Imamo još vremena. '' - rekao sam, a ona je sklopila oči ispustivši još par suza.
'' Doktor kaže da možeš kući sutra. '' - rekao sam joj.
'' Okej. '' - rekla je.
'' Hoćeš da javim Juliji? '' - upitao sam. Kimnula je glavom. Ustao sam se uzevši mobitel u ruku pa nazvao Juliu.
YOU ARE READING
Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )
FanfictionZelene oči. Tamna kosa. Meke usne. Osvojila me. Zaljubio sam se.