AGRESOR - (UREĐUJE SE)

8. Nikada oprošteno

follow me + comment

¤

Kejleb je bio potpuno van sebe. Bilo je čudno posmatrati te oči, koje su inače poput Kijanovih, sada potpuno odsutne. Potpuno prazne. Kao da mu je alkohol popio svu pamet. Dok je Kijan pokušavao da razgovorom oceni stepen njegovog 'pijanstva' ja sam otrčala po vodu kako bi ga razbudili i makar za sitnicu otreznili.

"Pa klipane, zar celu..."-Kejleb ga prekida mrmljanjem, dok mu se reči mrse a jezik prepliće i zapinje.

"Ja sam samo malkicep opio, stvarno nisam mnogo... Stvarno nisam, mnogo.."-Kijan ga podiže i pre no što izgovori ono što ima na umu znam šta planira. Želi da ga odvedemo do kupatila.

"Malo, a?"-kaže pomalo grubo i odsečno i ja ga prostreljim pogledom. Kejleb je zauzet pokazivanjem minimalnog razmaka između palca i kažiprsta, pokušava da nam dočara koliko malo je popio.-"Pod tuš."-klimam glavom i prebacujem Kejlebovu drugu ruku preko mog ramena.

"Snajkice, izvini što sam oskudno odeven, bilo mi je vruće i..."-pribli8žavamo se vratima kupatila.

"Da li ti je muka?"-ubrzavam korak a Kijan ne čeka da njegov brat odgovori na jasno postavljeno pitanje.

"Kako te je nazvao?"-upita me dok ga uvlačimo unutra a potom i naslanjamo na veš mašinu. Znam da čeka moj odgovor, znam da će me kasnije pitati o čemu je reč.

"Pitaj ga jel mu muka, nemoj da se ispovraća po..."-Kijan pušta vodu na česmi kako bi ga prvo umio a već u sledećem trenutku sadržaj Kejlebovog želudca je svuda po meni.

"Kejleb!"-Kijan urlikne a ja zaklopim oči kako ne bih videla haos koji je na mebni i predamnom.

"Ima da ga zadavim..."-hvatam kragnu majice kako bi je odvojila od svog tela.

"Kijane..."-dok Kejleb pokušava nešto da kaže  Kijan ga odvlači na drugu stranu i spreman čeka njegov sledeći nagon za povraćanje.

"Vidiš šta se dešava kada preteraš? Neću više da te vidim da piješ, odvratno."-mrmlja dok mu drži čelo a ja odustajem od svoje majice.

"Moram da je skinem, sva je..."

"Uzmi nešto moje."-ne okreće glavu, nin e dopušta mi da završim. A ja onda skidam majiu i presavijem je tako da nijedan omrljani deo ne pipne pločice kupatila, i spustim je na pod pored veš mašine. Kasnije ću se pobrinuti za to.

"Možeš sam?"-mrmljam dok Kejleb jedva dolazi do daha.

"Da, kreni."-jedva odvajam pogled sa zabrinutog Kijana čije su oči uprte na njegovog brata. Čvrsto ga drži, verovatno svestan činjenice da će pasti. I tada izlazim iz kupatila i krećem ka spiralnim stepenicama koje me vode do spavaćih soba. Kijanova soba je lepo sređena, sve je namešteno kao i uvek. Orman mu je uredan a garderoba lepo složena po bojama. Ima gomilu crne, sive i bele odeće a onda i odeće u ostalih par boja za koje i ne mari toliko.