13. Nemam apsolutno ništa pod kontrolom

223 24 10
                                    

follow me @lovewolfs3

comment+vote

¤


Okrznem pogledom dvokrilna ulazna vrata kafića. Drvo u koralno plavoj boji sa sveže prebrisanim staklom. Unutra vidim radnike, tačnije konobara i šankera kako razgovaraju u miru, jer ih niko ne remeti. Za sada. Guram vrata i jedan se okreće s osmehom. Pozdravlja me, a zatim mi očito daje vremena da izaberem sto i smislim šta želim. Profesionalno s njegove strane, ali ja već znam gde ću sesti.


„Čekaš me dugo?"-odmahne glavom.

„Ne, ali još uvek nisam naručila."-namigne mi dok se smeštam u stolicu preko puta nje. Klimnem glavom nakon što sednem i okrenem se ka dva momka koji rade u ovom mirnom kafiću. A onda vratim pogled na svoju prijateljicu.

Na sebi ima zelenu bluzu, koja bi olako mogla da se stopi s lepom letnjom travom - ova sada je stvarno odvratna i suva. Bledunjave pocepane farmerice i kišne cipele koje obožava. Primećujem njen kaput i tašnicu na stolici pored njene, ali ne marim za to.

„Izgledaš lepo."-kažem joj iskreno pre no što se konobar, na čijoj pločici s imenom stoji Al, pojavi iza mene.

„Ja ću kapućino."-Elena kaže vidno nezainteresovana za lepuškastog momka, eh.

„Kafu, hvala."-klimne s osmehom a onda se uputi ka drugom stolu s kog pokupi prljavu pepeljaru. Iako ne izgleda baš žustro, mlad je i oran za rad.

„Hvala, ali nenaspavana sam. Podočnjaci su mi haos."-tek tada uzmem trenutak da bolje osmotrim njeno lice a ne šta je obukla. Iako nikada ne obraćam pažnju na garderobu, nešto me je privuklo sada. Ne mogu to da objasnim. Bluza koju nosi nije dekoltirana previše ali... Za oko mi zapadne linija blede kože oko vrata. Kao tragovi od...

„Dobar ten, opet solarijum?"-ona odrično odmahne glavom. Ali tišinu lomi svojim interesovanjem za moj ne tako zanimljiv život.

„Dugo te nisam videla, pričaj. Šta sam sve propustila? Kako beše onaj momak koji ti se dopada?"-iskrena da budem prvo što sam očekivala je pristojno pitanje o Marku. Mislila sam da joj se on dopada. Nije mi jasno zašto se toliko zanima za Kijana, i sama zna da ne volim puno da pričam o njemu. Uostalom, zašto je tako brzo promenila temu? Obožava kada hvalim njen fizički izgled na koji inače ne obraćam pažnju.

„Otkud znam."-kažem nakon par trenutaka tišine, čisto da bih odgurnula taj neprijatan osećaj dalje od našeg stola.

„Megan, otkud znaš? Ma hajde, uhvatiš tog cakanog za ruku i..."-moj život nije neka šašava bajka sa srećnim krajem.

„Elena. Nisam baš zainteresovana."-okrenem glavu u stranu kako bih iz svoje misli izbacila osobu s ešarpom, prokletu Anu.-„Više se radujem razgovoru s tobom, znaš zanimljivije. Ja sam kao i uvek dosadna."-ona prevne očima.-„Pokušavala sam da te nazovem, ali..."

„Otputovala sam."

„Nisi mi ništa pominjala."-Al spušta kapućino ispred Elene dok ona posmatra napitak. Pokušava da joj se osmehne ali ona nikako neće da ga pogleda. Izvijenem obrvu, pa mu se osmehnem kada pred mene stavi moju kafu.

„Hvala Al."-klimne mi glavom verovatno nezadovoljan što ga Elena nije ni primetila. Okrenem se kada ode, samo jer čujem onog drugog kako nas komentariše. Nije bilo veoma učtivo od njega, ali pokušaću da mu oprostim. Uglavnom im je ona simpatičnija od mene, ne krivim ih uopšte. Veći je materijal za devojku od mene, definitivno.

AGRESOR  - (UREĐUJE SE) Opowieści tętniące życiem. Odkryj je teraz