AGRESOR - (UREĐUJE SE)

62. Ispravna odluka

Ostavite koji usputni komentar, uživajte u delu

"Stegni me uz sebe, jedino tako se osećam bezbedno"

62. Ispravna odluka

Nismo se vozili dugo dok se limuzina nije zaustavila na meni začuđujuće poznatom mestu. Približila sam se prozoru te zbunjenim pogledom šarajući po okolini.

"Zar nisi rekao da idemo-"

"Bez brige."-olako zanemari moje mišljenje što me pomalo naljuti. Dobro, de. Malo više.

"Zašto se zaustavlja ovde?"-uspaničeno promrmljam posmatrajući gradski tržni centar.

Šta ako večeras planira da mu se odužim povodom opklade?

Šta ako mu je dojadilo da čeka?

Sunce mu kalajisano

"Megan, misliš li isti taj sako da obučeš i za sud ili?"-izvije obrvu zavodnički a kut usana podvije u blagi podmukli smeh. Dođe mi da ga udarim po sred lica.

"Za sud?"-kako on zna da...-"Kako ti znaš da-"

"Nemoj mi reći da to nisi predvidela..."-blago izbeči oči što me dodatno iznervira. Ima lepe oči, uopšte mi se ne dopada to.

Da, ne dopada mi se to što ima lepe oči, pa šta?!

"Travise, stvarno mi je žao što nisam gledala u pasulj ali..."-poželim da mu kažem da mi nije stalo do tog trulog buđavog stana, ali se zaustavim na vreme. Hvala Bogu.

Ne sme da zna da mi nije stalo.

Ako sazna da mi nije stalo pitaće zašto. A ne mogu da mu odgovorim na to pitanje. Ne želim da mu kažem da idem u vojnu posle svega ovoga. Ako do tog posle dođe, naravno. Ako mu, i nekim nerealnim slučajem kažem, a on tu informaciju iskoristi protiv mene nikada mu to ne bih oprostila. Može da kaže Marku, Stivenu... ili čak Kijanu.

Kijan ne zna.

Nedostaje mi.

Ne, ne smem da razmišljam o tome.

"Ali šta? Reći ćeš mi da ćeš u trenerci na sud?"-namrštim se razmišljajući o sadržaju svog ormana. Mogla bih pitati neku drugaicu da mi pozajmi nešto formalnije. Naravno, bilo bi tesno naći nešto što nije na cvetiće ili vrištajuće roze, ali... Dobro, istina je da nemam neku adekvatnu i elegantnu odeću u kojoj bih mogla predstaviti sebe u najboljem svetlu.

"Farmerice su kul."-iskrivim glavu i vrata sa moje strane se otvore.

"Hajde, ovo će brzo biti gotovo."-mrmlja dok izlazim napolje. On izlazi sam, veoma glamurozno, kao u nekom prokletom filmu o bogatašima.

Ranije ga nikada ne bih zamišljala kao lika koji ima brdo para a sada... Ne mogu da veruejm da je dovde dogurao. Travis kog sam nekada poznavala radije bi sedeo u pilotskoj kabini, nego gubio svoje vreme u skupoj limuzini sa skupim šampanjcem i ostalim buržujskim govnima.

"Bolje da se vratimo."-promrmljam kada ga povučem za ruku kako bi usporio.-"Nisam ponela pare."-promrmljao veoma tiho i iskreno, s dosta posramljenosti u glasu. Nije kao da imam čitavo bogatstvo kući. Verujem da bih morala da razbijem kasicu za ovakav trošak.

Pod hitno moram da počnem da radim, ponovo.

"Novac nije problem."

"Travise-"

"Nije me briga šta ćeš reći."-a nakon što on neumesno prekine mene ja odlučim da učinim isto.

"Ne, neću. Neću da mi kupuješ išta, uostalom ne znam kada bih mogla da ti vratim, a vrlo dobro znaš da ne volim poklone, tako da..."