AGRESOR - (UREĐUJE SE)

58. Osećam li?

Usputni komentarčići?

58. Osećam li?

"Trebala si da dočekaš raspust kod kuće, ovo stvarno nije neophodno..."-namrštila sam mu se a on je samo odmahnuo glavom. Spustila sam tacnu s hranom na sto a onda pogledala unaokolo. Devojke još uvek nisu stigle, što mi za divno čudo odgovara.

"Treba mi usluga."-promrmljala sam gurajući ruku u dubok džep jakne.

"Ako je u pitanju kupovina nekog seksi donjeg veša znam čoveka."-zbunjeno sam izvila obrvu razmišljajući o Danijelu u nekoj pink čipci. Fuj.

Dođavola, kako sada da izbacim sliku iz glave?! Zagrcnula sam se a on se nasmejao.

"Kupuješ stalno ili?"

"Ha ha, baš smešno. Ponekad zaista preispitujem druženje sa tobom."-promrmlja natmureno posmatravši hranu na tanjiru na tacni.-"Hoćeš li mi reći šta ti treba ili..."-spustila sam crno-belu, ištampanu sliku pred njega veoma polako. Približio se stolu naginjujući se da bolje osmotri to remek delo na papiru. Baš. Pustila sam ga da je posmatra, nekoliko sekundi, a kada mi je napokon dojadilo čekanje pročistila sam grlo.-"Kad je ovo-"

"Nije bitno."-prekinula sam ga.

"Jesu li?"

"Znajući nju, verovatno. Mada..."

"Ne veruješ u tu priču?"

"Ona je ipak obična kurva."-uopšte ne marim da li će ga povrediti te reči ili ne. Ipak mislim da bi trebao da se slaže s mojom izjavom s obzirom da ga je tretirala kao najveće govno koje postoji na planeti.

Uostalom, nos joj je ufiksiran tako da izgleda kao drveni lik iz crtaća. Nije se baš usrećila posledicama koje su začinile njeno neprilično ponašanje. A meni ne pada na pamet opet da je lemam, bar ne još.

"Kad?"-prevrnem očima.

"To i nije tako bitna informacija za tebe."-šapnem a onda vratim sliku u džep.-"Kao što sam rekla, trebaće mi usluga."

"Da ih miniram, oboje?"-počešala sam se po nosu razmatrajući tu opciju. Primamljivo.

"Trebaće mi prevoz."

"Prevoz do čega?"

"Oh, Danijela."-prekrstim ruke pa ih oslonim na sto. Osmehnem se slabašno a onda blago iskrivim glavu.-"Prečica do kraja."

"Nećeš valdja da..."

"Stigla sam, ne brinite!"-Fiona je lupila torbom o pod a onda se spustila u stolicu do moje.-"Julia će kupiti ručak za obe, baš je diva ne?"

"Da, baš."-Danijel je promrmljao, preko posmatrajući našu zajedničku drugaricu. Fiona mu baš i nije delovala draga u ovom trenutku. No, sa svetlije strane Julia još uvek nije stigla. Mada, naš razgovor je već prekinut. Kasnije ću mu pojasniti detaljčiće te prečice.

"Nego, jeste li učili fiziku?"-Fiona ukrade krompirić sa mog tanjira a onda ga umoči u kečap.

"Ne."-Danijel šapne a onda se okrene ka redu za ručak. Posmatrao je iz zasede, baš kao što ju je posmatrao u biblioteci, kao kada zver posmatra svoj plen.

"Ja pomalo."-slažem a Fiona mi prigrli ruku.

"Mi ćemo biti ista grupa, pomoći ću ti."-osmehnula sam se slabašno razmišljajući o njenim milim rečima.

Od mog povratka stvari su delimično drugačije. S obzirom na to da dosta ljudi pazi šta govori preda mnom i veoma strogo bira svoje reči, sitacija je veoma uštogljena i zategnuta. Poprilično je neprijatna, da budem brutalno iskrena. Stvar je u tome da me sažaljevaju a ja mrzim što to rade. Svi profesori razgovaraju sa mnom posle časa i svi se brinu.