AGRESOR - (UREĐUJE SE)

11. Razgovori

follow me: @lovewolfs3

¤

Svega nekoliko sekundi nakon razgovora sa Stivenom 'zalutala' sam u dnevni boravak stana. Zatekla sam Marka kako sedi na kauču i pretura po svom koferu koji je izgledao kao blagi užas. Većina stvari mu je delova zgužvano i nabacano dok je po koferu preturao u potrazi za tim poklonom koji je Stiven pomenuo.

S jedne strane ne želim da saznam šta je u pitanju, a s druge strane mogu samo da zamislim kakva glupost može biti.

Sedam na fotelju nakon što razmenim pogled s bratom kome uputim blagi osmeh. Nisam isuviše srećna zbog ovoga, ko bi bio?

Da ste prisiljeni na nešto što ne želite, i da lažete one koje volite?

Pogled usmeravam ka Stivenu koji spušta njegov mobilni u džep nakon što je otkucao poruku.

"Pohvalila mi je ten."-pohvali se mom bratu a ja se borim s željom da prevrnem očima, uh.

"Verovatno te je slagala da bi bila fina, ništa nisi pocrneo."-prekrstim ruke i duboko udahnem.

"Obojica izgledate odmornije, prijalo vam je."-lažem i iako gazim svoj ponos. TRudim se što više mogu da moj brat ne provali da je sve laž.

"Evo je!"-vadi kutiju koju je zavio u belu maicu sa logom neke firme.-"Potrudio sam se da..."-pruža mi u ruku kartonsku kutiju i na par trenutaka ja začuđeno posmatram kutiju. Spuštam je na krilo i podižem poklopac. Zašto je ovo uradio?

Mark nije jedan od oonih ljudi koji se pokunjeni vraćaju negde, s ogromnom željom da se iskupe i da izglade odnose koje su pokvarili. Mark je jedan od onih nadobudnih, mrguda koje srećete ulicom i mrsko vam je da im se javite. On je i u srednjoj važio za one kojima se ljudi izvinjavaju jer znaju da on to neće uraditi. Večito se družio sa nekim kul likovima koji su ga često 'vraćali' u normalu posle svakog njegovog ludila. Mada uglavnom su se te grupice raspadale i tu bi uvek ostao isti dečko, Stiven.

No, on mi se nikada nije preterano dopadao. Ni on a ni nevolje koje je konstantno vukao za sobom kao zlatno lače oko vrata. Nešto u vezi njega mi je oduvek bilo jezivo. Nikada mi zapravo nije bilo drago njihovo prijateljstvo i znala sam da ne bih večno tugovala kada bi se razišli.

"Šolja...?"-vadim jarko crvenu šolju iz kutije, doduše dno joj je crno, kao i drška. Nije baš nešto savršena ali... Možda je bolja od onih socijalnih koje su definitivni favoriti mojih roditelja. Makar se neću cimati oko toga da li ću im slomiti neki drevni antikvitet.

"Zajedno smo je birali."-moj brat kaže oprezno izučavajući moju reakciju, osmehnem se glumeći iznenađenost.

"Dopada mi se, fenomenalna je."-promrmljam dok spuštam kutiju na pravougani stočić oji estetski povezuje garnituru.

"Znaš, crvena uglavnom priziva ljubav i strast pa smo se odlučili da..."