× Problematične ličnosti, bes i neočekivana mržnja. Mlado i neiskusno srce koje se oduvek borilo sa demonima kojima nije doraslo. ×
Dok pohađa zadnju godinu srednje škole, Megan Martinez, pokušava da izbegne posledice nevolje koju je izazvala na le...
Obavezno pročitajte poruku autra, ostavite neki usputni komentar i obratite pažnju na detalje.
Hvala što čitate! :)
¤
"Ako ne peče, koja je poenta igrati se s vatrom?"
-Bridgett Devoue
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
63. Vatra
"Ne dopada mi se ovo mesto."-spustila sam nož na polu prazan tanjir i okrenula se oko sebe. Nije mi se dopadao visok plafon niti činjenica da su zidovi okrečeni u jezivo tamnu nijansu.
Čitava je kuća bila jeziva, starinski uređena. Zaličila mi je na kuću u kojoj bi živeli neki stariji buržujčići sa televizije. Ali nekako, postojali su detalji koji su vrištali Travisovo ime. U pitanju je bio njegov stil i njegova interesovanja, sve na jednom mestu sklupčano u zidine ove udaljene, podosta jezive kuće.
Ne čudi me što su ubista počinjena ovde. Ne čudi me što ih je počinio Travis.
Isprva me je plašilo, pogotvo ubistvo kom sam prisustvovala.
Sećanje na lika sa plavim očima koji se stropoštava na pod, tera moju kožu da se naježi. Ne dopada mi se to, ni prisećanje. niti ubistvo.
A kamoli ova kuća.
"Ne krivim te. Ni ja je nisam voleo od prvog trena."-izvijem obrvu a onda odmahnem glavom. Njegov pogled se sa mene preusmerio na fotografije iza mene. U pitanju su planine, a slike su ufotkane iz visine.
U jednom trenu poželea sam da ustanem a već u sledećem da ih sve pokidam na komade.
Poželela sam da fotografije koje sam ja uslikala vise na ovim zidovima, iako je to bilo apsolutno nemoguće.
Poželela sam nešto neispravno, nešto pogrešno.
"Travise-"
"Ne večeras."-ustaje od stola i podiže svoj tanjir. Upitno ga pogledam a on se osmehne.
"Pustio sam sve da idu kući."-kaže s polusmeškom što me poprilično prestravi. Šta je uradio?
"Sve?"-izgovorim tiho prateći njegove pokrete. Kako to misli sve?
"Dao sam im slobodan dan."-teško progutam a onda se odaljim od stola. Odjednom dobila sam želju za bežanjem.
Ne mogu da ostanem ovde. To je sigurno.
Po njegovim postupcima, vidi se da se odlučio za večeras.
Izabrao je ovo veče da mi naplati sve što mu duguje i odjednom sve što osećam prema njemu je čist prezir.
Užurbano sam ustala od stola shvativši da sam saterana u ćošak.
"Da, zaslužili su. Maltretiram ih skoro svaki dan, a i sama znaš da umem da budem poprilično naporan."-pažljivo izgovara dok me posmatra. Podignem svoj tanjir a onda krenem za njim. Ali uzme mi tanjir i escajg iz ruku, navodno čineći mi uslugu.
