AGRESOR - (UREĐUJE SE)

23. Nema vremena

za originalne sastave pune emocije posetite moj wattpad profil @lovewolfs3 , knjigu: "Haotični splet osećanja"

uživajte :)

¤

"Misliš da će biti okej?"-skidam drugu klizaljku a onda se okrenem ka njemu. Zabrinuto posmatra brata, nekako i dalje imam osećaj da je neizmerno zabrinut. Ne krivim ga, naravno.

"Kejleb je to, već sam ti rekla."-zastajem.-"Biće super."

"Ne mislim samo s tom devojkom..."-nadoda kako bi mi sugestirao da misli na njihovog pokojnog oca. Eh, ko zna? Neke rane se nikada ne prebole ali ja lično smatram da je Kejleb okružen ljudima koji ga vole i koji se trude da popune sve praznine u njegovom životu.

"Iskreno se nadam, jak je on."

"Klinac."-pa, makar nije rekao da je konjina. Kijan navlači jaknu a ja pokušavam da se nasmejem.

"I ti si bio takav."-zagledam se u Kejlebovu siluetu baš u trenutku kada prekrsti ruke. Zamišljeno je okrenut ka ledu i gleda sve te ljude koji lete kroz vazduh uživajući u hladnoći i prazničnim čarolijama.

"Šta, klinac?"

"Naivan."-prevlačim rajfešlus i podižem klizaljke. Moram da ih vratim, onda možemo da krenemo.

¤

"I?"-izvijem obrvu ka njegovom nasmejanom licu.

"Šta i?"-Kijan pokušava da se namršti ali mu ne ide. Trenutno smo na misiji, pokušavaamo da iscedimo iz Kejleba ideju koju tak ovešto krije od nas. Verovatno s strahom da ćemo mu je preoteti.

"Nemoj tako da odgovaraš."-Kijan ga opomene a onda me pogleda dok se hvata za svoju šolju.-"Reci nam, da ne bih ponovo morao da..."

"Zašto moram išta da vam kažem? To nije vaša stvar."-Kejleb me molećivo pogleda a ja prevrnem očima.

"Upravu je, nije naša stvar."-odmahnem rukom.-"Mada ne bi bilo na odmet d ate posavetujemo, onako stručno..."-nagnem šolju s vrućom kafom da bih prikrila svoj kez.

Nedostajala su mi obojica, sa svim svojim manama i vrlinama.

"A šta bi s onim tipom, onaj što si otišla s njim ono veče?"-Kejleb me prostreli pogledom a to pitanje kao da postavi da bi mi napakostio zbog onog komentara. Nisam previše iznenađenja, ali jesam uhvaćena na prepad. Bar malčice.

Stiven?

Šta bi s njim?

"Molim?"-izgovorim u pauzi pijenja kafe dobrog kafića. Okolina je lepo sređena, ukrašena svetiljkama jer praznici jure ka nama neverovatnom brzinom.

"Da. Šta bi?"-Kijan kaže a ja se ne udostojim dag a pogledam. IZ ove odvratne situacije jedini izlaz mi je foliranje, istina ne dolazi u obzir.

Ne Kijanu.

Podsmejem se pitanju, veoma lukavo i dvosmisleno a onda slegnem ramenima.

"Nemam pojma o čemu je reč."-to je kao das am ja pitala o Ani. Nije kao da me zanima... Mada ona se pojavila niotkud, iza nekog nevidljivog kaputa s zlim planom da me uništi.