AGRESOR - (UREĐUJE SE)

6. Isuviše dobro da bi bilo istina

Usputni komentari?

¤

Pri povratku u stan shvatila sam da je potpuno prazan. Stvar je u tome da su mi roditelji verovatno zatrpani poslom a moj dragi brat je napokon otišao na odmor koji toliko dugo isčekuje.

Kao da se nešto umara...

 Drečava nalepnica sa porukom na frižideru, hladan ručak i veoma malo vremena upakovano je u moje poslepodne. 

Pristala sam da se vidim s Elenom, i navodno popričam s njom. Ali... Nešto mi govori da ću je samo saslušati a potom i otići. Plašim se da mi se neće dopasti ono što ću čuti, očekujem ono najgore. 

Pre nego sam krenula presvukla sam se u topao crveni džemper koji je grejao ne samo moje telo već i moju dušu. Mekana tkanina mi je prijala a teksas farmerki je kao i uvek održavao taj neki balans koji je meni pristajao. Ne prefiše fensi. Nije kao da me je briga.

Oduvek mi je na prvom mestu odevanja bila udobnost, onda sve ostalo. 

Zaključala sam stan a ključ stavila u džep jakne, polako prišavši liftu videla sam da je zagljavljen na spratu pa sam se upustila u žurku spuštanja niz stepenice. Na izlazu iz zgrade me je sačekao vetar, potamnelo nebo prošarano tmurnim oblacima koji svojom pojavom najavljuju kišu. 

Elena je zaslužila da odem, makar da je saslušam. Ima pravo da mi objasni o čemu je reč, no ne bih volela da se oseti kao da je primorana da mi se pravda za ono što se desilo. Šta god to bilo. Mada, ne verujem da objašnjenje postoji, ne verujem da ću preći preko ovoga, ne tako lako. To znači da idem za badava, no preživeću. 

Makar neću visiti Kijanu nad glavom i danas. Mislim da će me apsolutno zamrzeti. A i radi, veorvatno je strašno zauzet. Zanima me kako je Kejleb i njegova misteriozna devojka. Izgleda mi kao da je vezan za nju, na neki teško objašnjiv način. 

Pitam se koliko to dugo traje, koliko li je dugo poznaje... 

Neviđeno, gubi glavu zbog slatke i naivne ljubavi. 

Tipični srednjoškolci.

Kako je smešno to što sam i dalje srednjoškolka, to što sam nekada bila na njegovom mestu a sada sve deluje tako daleko. No pak tako bolno. 

Mogla sam mu dati neki savet, ako već ne želi da se obrati Kijanu za isti... Možda ona voli cveće, to bi bilo romantično od njega. Mali znak pažnje nikad nije na odmet. NO, smešan mi je kada ga zamislim onako pogubljenog s buketom kako šeta unaokolo u potrazi za tom misterioznom savršenom devojkom. 

Porastao je.

Čoveče tako brzo rastu.

Ni ne primećujem koliko sam udaljila sve do semofora koji me jendostavno zaustavi. I dom mirno i strpljivo čekam da automobili prođu razmišljam o brigama i mukama koje su me i do sada zamarale. 

Kafić je lećerno uređen, a sveće su upaljene gde god da se okreneš. Slatko je. Elena obožava ovo mesto zbog udobnosti i mira koji oseća. A ja? Ja bih pristala i na neki glasan pab s dobrim pivom na točenje. Navodno, ona je ovde prvi put popila kafu, to je razlog njenog vraćanja ovamo, uvek. Ja, s druge strane, samo poštujem njene želje. Ovde očigledno ne služe pivo na točenje. 

Ljudi nas dve uglavnom gledaju kao najbolje prijateljice, iako je naš odnos teško zaista razumeti u potpunosti. Možda i nismo najbolje prijateljice. Više smo kao privremeno društvo jedna drugoj kada nemamo ništa bolje u ponudi. No, tako smo se i združile. I čini mi se da je dobro, makar je bilo. Šta znam. Ona je jedina ženska osoba koja me do sada nikada nije izneverila. Baš nikada, do sada.