AGRESOR - (UREĐUJE SE)

22. Ispovesti i klizaljke

"got that love, the crazy kind..."

follow me on wattpad :)

@lovewolfs3

¤

"Šta misliš, da li su stigli?"-ugasi auto i okrene se ka meni. Slegnem ramenima i dalje gledajući u prazno.Zamislila sam se.

"Poznavajući Elenu, kasniće. Ali nikad se ne zna."-spuštam ruku da sklonim pojas.-"Proverio si škripanje?"-iznenadim ga tim pitanjem. Sačekam par sekundi da shvati šta sam ga pitala a onda izvije obrvu i odmahne glaovm.

"Kakvo škripanje?"-šapne tiho a ja prevrnem očima.

"Desni prednji točak?"-podigne obrve čekajući da nastavim.-"Šališ se? Stvarno ne čuješ kako škripi?"-namršti se i ja se osmehnem.

"Nije smešno. Nisam ništa čuo... Zezaš me, jel da? Ovo je neka forica da me..."

"Ne, ozbiljna sam."-spustim pogled na svoje prste i nastavim da pričam, samo ovog puta tiše.-"Ako hoćeš možemo da pogledamo o čemu se radi dok oni ne stignu."

"Možda su već stigli."-promrmlja s željom da me podseti da nismo sigurni jesu li unutra ili ne. A ja iskreno ne bih volela da moram da se suočim sa njima, ne odmah nakon puta na kom sam napravila glupost...

"Možeš da nazoveš mog brata... Gde ti je alat?"-skidam crnu gumicu za kosu s ruke, uvek je nosim kao narukvicu a vremenom mi je postala obavezna, i vezujem kosu u visok rep kako se ne bih isprljala. Istuširala sam se pre nego što smo krenuli, u onom Stivenovom prostranom kupatilu sa ogromnim ogledalom.

"Gepek."-otvara ga pritiskom na dugme a ja izlazim iz auta. Crni šuškavac me greje i brani od vetra koji kao da je podivljao u poslednjih nekoliko sati. Brzo pronađem omanju kutiju s alatom i priđem točku koji škripi.

Kako je moguće da nije primetio?

Svaki vozač poznaje svoj auto...

Iz automobila čujem njega kako priča sa mojim bratom, po izrazu lica vidim da se nervira jer se smarač još uvek nije pojavio. A nakon što otvorim kutiju s alatom on izlazi iz kola.

"Znaš li ti uopšte šta radiš?"-prilazi dok ja postavljam dizalicu. Parkirani smo na parkingu jeftinijeg restorana gde vlada opuštena atmosfera. Ništa prepotentno niti skupo, ništa glamurozno.

"Kada si ga zadnji put vozio u servis?"-čučne kako bi mi 'pomogao'.

"Prošle nedelje. Redovan pregled, znaš već... Zašto me to pitaš?"-složi zbunjen izraz lica a ja odmahnem glavom. Nasamarili su ga.

"Izgleda labavo, ne dopada mi se. Hoću da proverim da li je vraćen pogrešno ili..."

"Kako to misliš vraćen?"-dodaje mi ključ. Pogledam ga zbunjeno.

"Nije bitno."-skidam točak i on ga preuzima s brigom da je pretežak. Nešto mrmlja o mom bratu sebi u bradu, verovatno ljut na njega.

"Kasniće, jel da?"-isuviše sam zauzeta da bih proučavala njegove oči sada.

"Kreten, a rekao sam mu da krene na vreme."-klimnem glavom.

"Otišli su do nje?"-ponovo uzimam točak.-"Ti se ne razumeš u automobile?!"

"Pa, verovatno je išao da je pokupi."-prodaje mi ta sranja samo jer mi je Mark brat. Tako će isto prodavati sranja Marku jer sam mu sestra. Čudno je gledati ga kao mog dečka. Stiven nije neko ko se lako veže za osobe, znam to iz ličnog iskustva. Nije neko ko voli da stavlja etikete na veze, i ostaje veran tamo nekoj čudnovatoj devojci sa tetovažom feniksa na rebrima.