radujem se čitanju usputnih komentara, a na dnu vas čeka poruka autora. ne preskačite je!
49. Znoj
Naglo sam zatvorila oči kada je prstima prešao preko mog dlana. Njegov dodir me čini luodm, opčinjenom. Bilo je tu nečeg što ne mogu tačno da objasnim rečima. Osmehnuo se zadovoljan činjenicom da tako utiče na mene. Šepurio se onim što je imao, hvalisavo se smeškajući. Nagnula sam se ka njemu obuzeta željom da mu budem što bliže. Spustila sam ruku na njegovo rame, samo kako bih ga privukla ka sebi. A čim se približio, u zanosu strasti, skinula sam mu majicu. Borila sam se sa željom da jezikom pređem preko svakog centimetra njegove kože. Izgledao je tako... ugh.
"Nije li divno što smo se kladili?"-izgovorio je zabavljeno, podosta samouveren u sebe. Nije ni čudo što je tako, pravi je ulov. Nisam se ni trudila da ga pogledam, zauzeta vrištajućom željom da počnem što pre. -"Bez reči? Dopada mi se arogantnost tvog dodira."-glas mu je bio uzvišeno ponosan i iako mrzim što priznajem, dopalo mi se. Provukao je rukom kroz moju neurednu, čupavu kosu. Dok je ponavljao taj jednostavan primamljiv gest, odlučio je da zadrži ruku u mojim plavim vlasima. Poljubio me je, aljkavo i brzinski, hrapavo dišući. Zastenjao je par puta, očito mučen ovom situacijom. Baš kao i ja.
Povukli smo se unazad, tako da je on seo na ivicu kreveta a ja sam se smestila na ivicu njegovog krila. Istog trena smo se uhvatili za rub moje majice i ja sam se nasmejala sa prećutnom željom da je raskida na komade. Sva odeća mi je smetala, kočila nas je. Nije mi se dopadalo to što čekam.
"Megan, rado bih je pokidao ali..."-svukao mi ju je preko glave i slabašno se osmehnuo. Iako nije bilo ničeg slabog u vezi njega. Bio je jak i čvrst u svakom pogledu i to mi se strašno dopadalo. Njegov 'slabašan' osmeh nosio je sa sobom neku čar zla i bezobrazluka koju ne bih odbila ni mrtva.
"Samo požuri."-prostenjala sam, jedva. Okrenuo nas je, spuštajući me na hladu posteljinu. Opkoračio me je a zatim se široko osmehnuo pokazavši mi svoje blistavo bele zube. Uhvatio me je za obraze, prstima jedne šake. Stegnuo ih je tako da su mi se usne napućile. To i nije bio najnežniji akt ikada ali nije me bilo briga. Nisam želela da bude nežan, želela sam da uživam.
"Izgovori moje ime."-bilo je nečeg tamnog i misterioznog u njegovom glasu a njegove prelepe različite oči su me opčinjavale još više iz trena u tren. Lice mu je bilo strogo stegnuto, dok me je posmatrao naizgled bez trunke osećanja.
"Zašto se..."-nije pustio moje lice ni malčice.-"Travise, zašto odugovlačiš?"-pretpostavljam da me muči namerno. Zna li on koliko mi teško pada svaki dodatni minut iščekivanja raja?!
Zadovoljno je zasijao pa klimnuo glavom kratko. Izgledao je zgodno i iz ove perspektive.Ta isklesana ramena i stomačni mišići budili su u meni želju da jezikom pređem preko njih. Samo kako bih ga osetila, u potpunosti.
"Ponovi ga."-zvučao je kao da mi je pretio ali nije mi smetalo. Čak su i njegove pretnje zvučale seksi.
"Travise-"jače je stegnuo moje lice zadovoljan.
"Razvalićemo ovaj jebeni krevet."-pustio mi je obraze a ja sam autoamtski zagrizla svoju donju usnu. Poljubio me je u dno brade a onda je lukavo krenuo da se spušta niže. Jezikom je šarao po mojoj koži, čineći me još željniju nego ranije.
"Travise?"-ovog puta sam zvučala drugačije. Koliki kog užitak bio u pitanju, strahovala sam za onim što sledi. Ako uopšte išta sledi posle ovog haosa.
"Mhm?"-nije prestajao. Načisto me je izluđivao.
"Da li je ovo stvarno?"-upitala sam razmišljajući o posledicama. Šta ako i kako?! Zakikotao se zabavljen mojom dilemom a onda nas lagano prevrnuo nazad u početni položaj. Ruke su mi automatski poeltele ka njegovom kaišu, smetnuvši s uma dilemu od pre svega par sekundi.
YOU ARE READING
AGRESOR - (UREĐUJE SE)
Teen Fiction× Problematične ličnosti, bes i neočekivana mržnja. Mlado i neiskusno srce koje se oduvek borilo sa demonima kojima nije doraslo. × Dok pohađa zadnju godinu srednje škole, Megan Martinez, pokušava da izbegne posledice nevolje koju je izazvala na le...