AGRESOR - (UREĐUJE SE)

50. Uzdisaji

Sutra je ponedeljak, primite moje saučešće. Nadam se da će vas ovaj deo oraspoložiti makar malo, osim u slučaju da vam u potpunosti upropasti raspoloženje.

Ostavite koji usputni, čisto da znam.

I would love to hold your hand,

i would love to scream your name.

But no, oh no i can't.

It's forbidden love.

50. Uzdisaji

"Šta ti se desilo?"-iskolačila sam oči a on je izvio obrvu.

"Ništa?"-ne bih rekla da nije ništa u pitanju. Svašta je. Baš svašta.

"Otkada puštaš bradu?"-promrmljala sam tiho a on se osmehnuo.

"Dopada ti se?"-da li bih trebala da ga slažem ili...?

"Oh dođavola."-ali ni ta brada mi nije ugasila želju da za poljubim. On, ne. Uletela sam mu u zagrljaj prvom prilikom, doslovno se bacajući na njega.

"Znaš li koliko mi je savršeno s tobom?"-šapnuo mi je na uvo dok smo išli ka njegovoj sobi. Osmehnula sam se trapavo, s željom da to čujem ponovo. Poželela sam da nikada ne perstane da izgovara koliko mu je lepo, divno... koliko uživa. Možda zato što me je zaista uverio da nisam jedina koja se ovako oseća. Ovo ipak nije jednosmerna ulica. Mrzim jednosmerne ulice.

"Veruj mi, znam."-uhvatila sam ga za ruku i nasmejala se sama sebi. Pored njega je tkao lako zaboraviti probleme, sve muke koje me inače konstantno spopadaju.

"Nisam stigao da odgledam, stigla si kao munja."

"Rekao si odmah."-sednem na njegov krevet i spustim pogled na svoje prste. Telo mi se i dalje oporavlja posle onog mučnog treninga u teretani. Možda sam preterala... Sledeći put ću se potruditi da ne preteram. Možda bih trebala da budem staloženija, smirenija.

Otvaram kovertu i pogled mi pada na crni fleš. Namrštim se a onda izvučem i papir sa kratkim, čitko napisanim tekstom.

Šta koji kurac?

"Ovo je... drugačije nego prošli put."-Kijan sedne pored mene i stavi laptop na krilo.-"Spremna?"-klimnem glavom pružajući mu fleš. Prebacuje laptop na krevet dok se ja gušim u isčekivanju. Zanima me, umirem od želje da saznam šta je na tom jebenom flešu. Protrljam dlanovima dok on otvara folder.

Sve najlepše, iskreno se nadam da ćete uživati.

-S

Rukopis je perfektan. Nakon čitanja teksta, naboram nos i preusmerim svoj pogled ka ekranu. Ne vidi se ništa, kao da se ugasio. Poslao je snimak crnila? Kakva džukela. Znači li to da je i prvi snimak poslao Stiven? Očito, potpisao se.

"Ovo je glasovni snimak."-pojačava zvuk i tada načuljim uši kako bih dobro čula. Nije mi jasno o čemu se radi. Šta je ovo?

"Ne razumem šta je..."-začuje se ženski, piskutav kikot i ja se namrštim. Ne bih rekla da je moj. Ne pamtim kada sam se tako poslednji put nasmejala. Uostalom, ja ne vrištim na kraju i...

"Kijaneee..."-namrštim se u trenutku kada začujem zavodnički ženski glas kako izgovara njegovo ime. Njegovo savršeno ime.-"Mislila sam da će stan biti prazan."-tada se začulo nešto, kao da je pao neki predmet ili... Preusmerila sam svoj pogled s ekrana na Kijana, a on me je gledao. Uhvaćen u delu, nije trepnuo ni jednom. Plitko je disao, spreman da umre.