AGRESOR - (UREĐUJE SE)

17. Ekskurzija I

ako me niste zapratili, nije kasno : @lovewolfs :)

btw, usputni komentari mi ulepšaju dan

¤

Njegova široka ramena prekrivena su crnim sakoom ispod kog je blistavo bela košulja. Krajičkom oka posmatram kako provlači šaku kroz neurednu firuzu koja mu neverovatno dobro stoji. Na levoj ruci mu je ležeran ručni sat i nešto neobjašnjivo mi privlači pažnju na njegove velike grube šake.

"Dopada ti se pesma?"-slegnem ramenima zbunjeno. Muzika koja trešti oko mene počinje da me nervira i budi mi nervozu koju je teško opisati. Ona se provrti oko svoje ose i mogu da čujem njen kikot. Zvuči kao da je popila nešto jače, jače od uobičajnog sokića.

"Moraš da se zabaviš, zato smo došli."-iako je muzika preglasna njegov glas je dovoljno snažan da dopre do mene, da uzdrma čitav moj svet. Tada podignem pogled ka njegovim predivnim očima. Devojke bi ubile za tako savršene prirodne trepavice i obrve, nikada do sada nisam videla lepšeg momka koga ustvari i nije bilo preterano briga.

"Zabavljam se."-mrmljam pokušavajući da ne gledam u taj blistav osmeh, u te predivne krupne zube koji poput bisera krase njegov smeh.

"Trebali bi da igramo..."-osmehnem se i okrenem glavu u stranu. Trebao bi da zbrišeš iz mog života pre no što napravim neku glupost, pomislim. Duboko udahnem posmatrajući pojavu dečka koji je udaljen samo par metara od nas.

On.

On je jedino što me sprečava da imam ono što želim.

"Nisam za ples."-mrljam dok vraćam pogled ka dečku ispred mene. Obučen je elegantno kao da je pošao na skup, zanimljiv sastanak? Da li je srećan što je završio ovde, sa nama luzerima?

"Zašto ne? Muzika nije toliko loša..."-pomera odbegli pramen moje na silu uvijene kose. Pomera mi ga s lica, i prstima ga namešta iza uha.

"Nisam..."-odmahnem glavom, iako ne želim da pomerim svoje lice od njegove ruke. Njegovog dodira. Sve bih dala da se naša tela dodiruju sada, da tek tako mogu da spustim ruku na njegov obraz onako kako to verovatno rade ostale devojke. Da igram s njim, da ga ljubim, toliko bih volela da ga ljubim.

"Nikada do sada te nisam video u haljini, i ti ćeš to da pokvariš jer ti se ne dopada muzika?"-lice mu izgleda savršeno, a opet tako misteriozno i... ponovo se okrećem ka momku za šankom, ispija još jendo piće.

"Nosila sam haljine pre..."-govorim prvo što mi padne na pamet. Iskreno, ne mogu da se setim kada sam zadnji put obukla haljinu, pogotovo ne ovakvu. Kratka a opet tako...

"Izgledaš predivno."-šapne mi na uvo jer se muzika još više pojačava. Zatvaram oči da bih imala snage da mu se zahvalim.

"Hvala ti."-tada me hvata za ruku i nežno vuče ka podijumu gde igraju bukvalno svi.

Žao mi je što nisam mogla da razumem tada, koliko sam... Koliko sam...

"Zaljubljena.."-mrmljam.

"Ajde zaljubljena budi se, stigli smo!"-otvaram oči i podižem glavu sa prozora. Užasan bol u vratu koji me tera da zamrzim autobus i staklo na koje sam se... Tek tada shvatim da je sve bio samo san, da je Danijel nestrpljiv da pođem i da većina učenika napustilo ovaj deo autobusa. Brzo se okrećem ka prozoru kako bih videla gde smo se to parkirali ao nda se iznerviram jer ovo definitivno nije ono što sam očekivala.