AGRESOR - (UREĐUJE SE)

56. Kombinacija mamurluka i smrti

Bilo je jako teško pisati ovaj deo, i možda vam naslov govori sve a možda i ništa. Samo želim da znate da vas mnogo volim

56. Kombinacija mamurluka i smrti

Još jedno, samo još jedno.

Dobro, posle toga je bilo ... još jedno?

Više.

Više puta vraćala sam se po to poslednje još jedno.

A pića su se ređala kao luda i uživala sam u alkoholu više nego ikada. Zalivala sam plamen u meni, buktio je jače nego ikada. Gorela sam samo zbog njega i to me je pokretalo više od svega.

Pila sam neprestano, naginjući čaše jednu za drugom kao da je u pitanju neko prokleto takmičenje.

I koliko god popila, želela sam više i jače, moćnije.

Želela sam odmor, podužu pauzu i relaksaciju koja mi je očajno nedostajala.

Žudila sam za begom, i prokleto sam pila da bih postigla isti.

Očajno ili ne...

"Hajde, idemo..."-iskrivila sam glavu a onda se osmehnula. Privlačan je, i više od toga. Ta košulja mu bestidno ocrtava svaki jebeni mišić koji krije tkaninom. Želim da krasi pod prostorije u kojoj se nalazimo. Hoću da mu je skinem.

"Samo još jedno, nismo nazdravili-"

"Megan, popila si skoro sve što imam u baru, ne možeš da..."

"Nije tačno!"-podigla sam ruke u vis dok se iz mojih bluća nekontrolisano otegao kikot.-"Sve si sakrio kako se ja ne bih dočepala toga, a ja bih samo još jedno pićence i..."

"Pijana si."

"Ne nisam."

"Da, Meg, jesi."-promrmljao je umorno. Zvučao je blago ošamućen alkoholom, kao da je i njega ovo silno piće malčice udarilo u glavu.

"Ne zovi me tako."-zastala sam natežući praznu čašu.-"Naravno da nisam pijana, nisam..."

"Slušaj, hajde prvo da prestaneš da piješ. Malo si preterala i vreme je da-"-ima nešto u njegovom glasu što me ljuti, tera moje obraze da crvene a misli da se naprežu kako bi se bavile nečim drugačijim. Bar na kratko.

"Zašto mi pametuješ? Zašto kada nisam pijana?"-napućila sam usne krišom posmatrajući kut njegovih usana. Kut njegovih užasno primamljivih mekanih usana.

"Nisi pijana?"-polako je izgovarao reči, uloživši dosta truda u svaku svoju rečenicu. I njega je ponelo, drago mi je zbog toga.

"Nisam jebeno pijana!"-izgovorila sam glasnije, s dosta više energije. Zašto mi ne veruje? Zar lažem? Ja? Ustanem i priđem mu, spuštajući svoje dugačke prste na kragnu njegove košulje.-"Hajde da..."

"Megan, stani-"

"Prekini tako da me zoveš!"-proderem se histerično. Prste provučem kroz rasčupanu kosu pa se oslonim na ravnu površinu iza sebe.-"Neću da me zoveš tako, jebote."-nervira me. Ima nešto u tih pet slova što me kida, razara.