AGRESOR - (UREĐUJE SE)

28. Ona i bol

28.

Ubačena slika je slika momka koji je moja inspiracija za Danijelov izgled. Nema na čemu :)

¤

Obavezno pročitajte Poruku autora na kraju, o b a v e z n o!

Osavljajte usputne komentare :)

¤

Stavlja ruku na moje rame, prekrivajući moju bretelu. Muzika koja trešti s velikih zvučnika kluba postaje sve glasnija dok mi spušta brtelu i privlači me ka sebi. Postoji nešto u njegovom dodiru, način na koji moja koža reaguje na njega je neverovatan. Usporeno se njišemo uz muziku, dovoljno pribijeni jedno uz drugo da mogu da osetim njegovo srce. Njegovo srce luduje, da li se zaista oseća srećno i uzbuđeno ovoliko koliko ga srce odaje? Podižem glavu ka njemu, gladna njegovog pogleda. Njegove vrcave kestenjaste oči me posmatraju a usne su mu zarobljene u stisnutom smešku.

"Šta nije u redu?"-formira usnama a ja oslonim bradu na njegove grudi. Jednu ruku obavijem oko njegovog struka, a drugom ga uhvatim za ruku.

"Sve je savršeno."

"Jeste?"

"Ti ne misliš tako?"-pokušavam da nadjačam zvučnike, i ne ide mi baš najbolje.

"Nije važno šta ja mislim."-izgovori ozbiljno a ja se zlaedim u mestu. Odvojim se od njega a potom zakoračim pola koraka unazad koliko mi plešuća masa dozvoljava. Muzika ne prestjae da okupira moje uši dok posmatram njegovo savršeno lice. Nešto nije u redu.

"Šta to pričaš?"-mrmljam dok ponovo pokušavam da ga uhvatim za ruku.

"Nije važno šta ja mislim Meg."-njegova neuredna frizura, jake crte lica i misteriozne oči se pomute i nestaju pod sunčevim zracima koji počnu da mi 'biju pravo u oči.

"Pa dobro da li si normalna?"-podižem se u sedeći položaj sklanjajući mekani jastuk s moje glave.

"Ja?!"-kažem glasno dok pokušavam da fiksiram živahnu figure koja me očito želi budnom.-"Mark da li sam ti već jednom rekla da ću te secirati kao žabu ako me probudiš ovako?!"

"To je već grubo."-potrebno mi je par trenutaka da prilagodim oči na sunce koje je obuzelo moju spavaću sobu. Glas mi je poznat ali odbijam da poverujem da je to on. Definitivno ne Mark. Maločas je bio potpuno nestvaran, kako onda da budem sigurna da je ovog puta stvaran? Šta ako je i ovo sam san?

"Šta ćeš ti ovde?"-povlačim pokrivač nagore dok se on smešta na moj krevet.

"Nisi mi se javljala."-istakne a ja zatvorim oči. Ne mogu da ga gledam ovako savršenog, ko zna na šta ja ličim.

"Možda si pozvao pogrešan broj?"-šta drugo da mu kažem?

"Baš smešno, evo umirem."-izgovori sarkastično a onda rukom okrzne moju što me natera da se naježim.-"Zašto ti je telefon isključen?"-šta da mu kažem na ovo? Ne želim da ga lažem očito a...

"Jel možemo da ne pričamo o tome?"-provlačim prste kroz kosu s željom da obuzdam svoju čupavu frizuru koja uopšte ne sarađuje. Prokleto buđenje.-"Kako si uopšte ušao?!"

"Tvoj brat me je pustio."-na tu rečenicu širom otvorim oči a srce mi ubrza.

"Kako to misliš.... Kijane."

"Trudio sam se da budem normalan."-promrmlja pomalo postiđeno a ja se lupim šakom po čelu. Sjajno. Bog mi je podario Kijana za najboljeg prijatleja, ne zna se pravi li veća sranja on ili sam ipak ja u pitanju.... Dobro, odgovor je očit. Kijan je naspram mene prava dobrica. Nažalost. -"Šta je ovo?"