AGRESOR - (UREĐUJE SE)

70. Preporuka i gubitnici

Z a p r a t i t e  m e: lovewolfs3

U prolazu ostavite vote ako vam se deo dopao, mišljenje ostavite u komentarima

¤

"Ne dozvoli da odem."

-x

70. Preporuka i gubitnici

Pružila sam ruku do noćnog ormarića a onda pritisnula zelenu slušalicu. Lenjo sam privukla telefon uhu a onda duboko udahnula.

"Šta je?"-spava mi se. Ne želim da ustanem. Lepo mi je ovde.

"Gde si?"-taj ton, pomešanost besa i straha cimnuli su me iz transa pospanosti. Širom sam otvorila oči i pridigla se na laktove.

"Da li si dobro? Šta se desilo?"-užurbano sam izgovorila zabrinuta za njegovo tvrdoglavo dupe.

"Gde si jebeno?"-ugrizla sam se za donju usnu a onda zatvorila oči.

"Danijele, šta nije u redu?"-razmišljajući o lošim ishodima ovog očajnog jutarnjeg razgovora ostala sam bez daha. Poželela sam da vidim njegovo iritantno lice a potom se izbekeljim, sa stilom.

"Traži te, uskoro izlazi Meg. Dali su mu otpusnu listu, puštaju ga."-zastaje a onda se čuje prigušen glas u pozadini.-"Želi da te vidi."

"Idete kući? Njegovoj kući?"-promrmljala sam okrenuvši se ka Kijanu koji je podigao glavu.

"Da, ali ću te pokupiti. Gde si? Očito nisi kod kuće..."-mrmlja a ja zadržim dah.

"Moram da svratim do kuće..."-obavestim ga a on pročsiti grlo.-"Možeš li da me pokupiš za sat vremena?"

"Gde?"

"Kod glavne raskrsnice..."-izgovorim a odmah zatim spustim slušalicu. Spustim telefon na puno drvo noćnog ormarića pored Kijanovog širokog, udobnog kreveta.

"Šta se dešava?"-promrmlja dok prstom šara po goloj koži mojih leđa. Osetim kako njegov kažiprst dođe do zavoja a onda se prošeta uz ivicu.

"Danijel."-promrmljam tiho. Ime mog drugara zazvuči veoma čudno, toksično.

"Danijel?"-privuče me a onda prisloni usne uz moju kosu. Želela bih da ostanem ovde koji minut duže. Daleko od svih problema i obaveza, daleko od svih promena koje se dešavaju. Duboko udahne kada se naslonim uz njegov torzno a zatim se osmehne.-"Nemoj da ideš+, ne još."

"Potrebna sam mu."-šapnem a onda zaklopim oči.

"Njemu?"-spusti poljubac ili dva uz ivicu mog obraza, polako prilazeći vratu.-"Danijelu?"-stegnem komad tkanine, njegove posteljine u šaci a onda uzdahnem.

"Da."-slažem teško, razmišljajući o glupavim trešnjicama.

Šta sam to učinila?!

¤

"Dobro si?"-nemo klimnem glavom vadeći ruke iz džepova.-"Meg, sigurno?"-pokuša da me bolje osmotri ali brzo priđem motoru kako to ne bi uradio. Dosadni tamni krugovi oko moji očiju, oni zvani podočnjaci pružili su se do poda. Nenaspavana sam i umorna, želim da predahnem. Krenem da se penjem na motor ali me on blago odgurne unazad kako bi učinio ono što je planirao.-"Šta se dešava?"

"Ništa?"-izvučem najubedljiviji glas iz sebe a onda se namrštim.-"Šta je s tobom?"-okrivim ga a on pomalo nakrivi glavu.

"Zašto uopšte pokušavaš?"

"Moram da se popnem na motor kako bih se vozila, nije to neka nauka znaš..."-mrmljam dok prekrštam ruke a onda se okrenem u stranu. Ne želim da vodim ovaj razgovor sada, ovde.