AGRESOR - (UREĐUJE SE)

20. Sećanja

wattpad:

instagram: milicav19

¤

usputni komentari?

(podelite vaše misli sa mnom)

¤

"Zaboraviti znači ozdraviti."

-Jamplosky

____________________________________________________________________

*Sredina letnjeg raspusta*

Duga staza od cigala vodila je pravo do ogromnih metalnih v rata koja su me isprva podsetila na školu. Izgledala su teško i budila su mi želju da ih otvorim samo kako bih prekinula otkrila misteriju koja se krila iza njih. Dvorište je bilo lepo uređeno, trava se blistavo zelenila iako je bila sredina leta a sunce je upeklo kao i ostalih dana ove nedelje. Po koja saksija sa cvećem odmah uz glavni zid zgrade dao je neki šarm ovom mestu. Šarm koji je veoma teško objasniti.

Iza zatvorenih vrata bio je običan hodnik, poput onih dosadnih čekaonica kod zubara ili doktora. Samo što je ovaj više ličio na hotel nego na ijednu od te dve zdravstvene ustanove. Iza visokog pulta u toploj nijansi stajala je visoka žena ravne kose vezane u zalizani rep. Videla sam samo gornji deo njenog tela, i već sam znala da je i više nego ozbiljna. Na sebi je imala košulju i sako, a crna kravata bila joj je savršeno nameštena, onako kako je žene nose. Izraz lica joj je oslikavao ozbiljnost i poverljivost, nemo mi predstavljajući njen poslovno sposobni karakter.

Laganim korakom sam prišla pultu i spustila svežanj papira i dokumetana na ravnu površ, a onda sam svoju sportsku torbu položila na pod. Pod je bio urađen savršeno, izgledao je bolesno čisto, u pitanju su bile krupne bele pločice. IZ svakog ugla delovale su besprekorno izribano.

"Dobrodošla."-osmehne se profesionalno a ja klimnem glavom. Ni ne pomišljam da joj uzvratim osmeh, nisam baš raspoložena. Moja majka i Mark samo su mi nabili tenziju i nervozu, izgleda da ću morati da sačekam da me popusti kako bih bila u mogućnosti da vodim normalan razgovor. Bez durenja.-"Čestitam na postignutom uspehu na testu."-par puta zatrepće tih prirodno dugim trepavicama koje su na trenutke delovale veštačko. Verovatno očekuje da joj zahvalim, pa ubrzo to i uradim.

"Hvala."-iako je zvučalo mlitavo i prebrzo, ne brinem se previše. I dalje pokušavam da svarim situaciju na parkingu, pretnje koje su izložene i mog tobož zabrinutog brata.

"Moje ime je Sofija Benks, jedan od glavnih savetnika i mentora. Nakon što popuniš kratak formular odvešću te do sobe kako bi mogla..."-dok priča otvara fi0oku i vadi papir, te ga spušta pred mene pored moje hrpe hartije.-"Da se upoznaš sa svojim cimerima i raspakuješ. Ove godine program će pohađati dvadeset osam tinejdžera koji su spremni da se dokažu."-sve reči su joj nemarne iz glave. Spušta i hemijsku ovolku na papir a ja se blago namrštim. Nije me ni za ime pitala, pomalo nepristojno s njene strane. To me pomalo naljuti, dovoljno da me uvredi tačnije, ali ubrzo zažalim zbog gorčine i loših misli koje su mi pale na pamet.

Ima ih još dvadeset sedmoro, kako li joj je da se sa svakim pojedinačno upozna na istom ovom mestu?!

"Megan Martinez, osamnaest godina."-kažiprstom lupi dva puta po papiru, na mestu gde bih trebala da napišem ime. Moju pažnju je preusmerila na to mesto i srce je počelo da mi lupa brže jer je upravo izgovorila moje ime. Nije me pitala jer joj nije trebalo, ona već zna ko sam ja.-"Popuni to, ja ću proveriti da li su završili tvoj raspored."