AGRESOR - (UREĐUJE SE)

4. Lakiranje noktiju?

Obavezno ostavite usputne komentare, izazivam vas.

¤

Nervozno sam posmatrala mutno nebo prošarano tamnim, mrklim oblacima. Pašće kiša, toliko se ne radujem svom tom blatu i vlagi koja će me okruživati. Volela bih da prosto mogu da ostanem kod kuće, ušuškana u svom udobnom krevetu. No, to nije moguće.

S obzirom da još uvek nisam sasvim stigla kući...

"Sredićemo to."-auto stoji u mesto, u blizini ulaza u moju zgradu. Namršteno posmatram neku nepostojeću tačku ispred sebe razmišljajući o rečima koje Kijan pokušava da ulepša, da ih obistini.

"Bolje bi nam bilo."-mrmljam dok otvaram vrata i pomalo pogubljeno izlazim iz njegovog udobnog automobila.

"Hej, Megan..."-zastaje kako bih ga pogledala a ja se jedva nateram da to zaista učinim. Njegove oči su... isuviše lepe, a ja sam očajna tinejdžerkakoja mu se nikada neće dovoljno svideti. Isuviše je komplikovano sada. Polako se okrećem ka njemu dok se slabo oslanjam na vrata.-"Obećavam."

Pre no što nervozno zalupim vratima lažno mu se osmehnem. Još sinoć za večerom shvatila sam koliko se moj život upropaštava iz dana u dan. Sve je gore i gore, a ja iskreno ne vidim neki potencijal za bolje dane.

Dok se umorno penjem uz stepenice dopuštam sebi da razmišljam o svom šarmantnom najboljem prijatelju.

Veoma je poželjan među damama, moram da priznam. Ima to nešto u vezi njega što ih sve privlači. Baš sve, bez izuzetka. Veoma je zgodan, i ima jake lepe crte lica. Gustu lepo oblikovanu kosu i te tamne misteriozne oči. Privlačan dečko koji samo čeka onu pravu. Kako zanimljivo.

Prepričavao mi je dejt koji je imao. Izašao je sa nekom studentkinjom prava zaljubljenom u svoje punđe. Rekao je kako je non-stop pričala o nekim knjižurinama i ispitima. Prokomentarisao je kako ga je to iznerviralo, ali prosek je vadio njen izgled. Pomalo sam se uvredila što mi nije pokazao sliku ali preživeću, valjda...

Kijan je ustvari blizu završetka studija. Pohađa privatni faks, jer ne može da stigne na predavanja zbog posla. Na mašinskom je fakultetu, i neverovatno sam ponosna na njega. Zasmeju me oni trenuci kada upadnem u njegovu sobu i zateknem ga sa knjigom kako se sprema za ispit. To ga zanima, on to voli.

I baš zato ima moju potpunu podršku.

"Gde si provela noć?"-promrmlja i tek tada shvatim da sedi na kauču rped televizorom.

Ne odgovaram na to pitanje već pogledom preletim po dnevnom boravku u potrazi za roditeljima. On nešto govori ali ja ne obraćam pažnju na njegove reči kojima očito pokušava da iskaže svoju nepostojeću zabrinutost. Kuhinja je hladnija nego inače, ali u aparatu za kafu ima kafe tako da ću se zadovoljiti bilo kakvom atmosferom.

S police uzimam svoju omiljenu belu šolju sa crnim kaligrafskim natpisom, a onda polako sipam kafu u nju.