AGRESOR - (UREĐUJE SE)

44. U planinama III

Svesna sam da je pola dva ujutro, svesna sam da niko neće pročitati odmah. Ali znam da se radujete ovom delu i zato nisam mogla da sačekam sutra. Uživajte u čitanju, dolaze neka bolja vremena. Na kraju dela je poruka autora, pročitajte je da se informišete!

Ostavite usputne komentare, lupite vote ako vam se deo dopadne!

44. U planinama III

"Čim vino uđe, pamet izađe napolje."

KIJAN

"Film? Film!"-uzviknula je ushićeno posmatrajući aljkave pokrete mojih ruku. Nije mi išlo ovo, nimalo. Ali snalazila se. Trudila se da pogodi jer je strašno želela da pobedimo Kejleba i Irinu. Njih, doduše nije bilo briga. Makar ne kada je bio naš red, dok su oni dočaravali pantomim pretvarali su se u klince gladne pobede i željne uspeha.Klimnuo sam glavom s blagim smeškom presrećan što je vidim tako raspoloženu. Izgledala je zainteresovano i srećno.

Koliko god se trudio da ne mislim o nameš današnjem razgovoru. Nisam uspevao. Vraćao bi se u moje misli, mučeći me i budeći najgori bes u meni. Sama pomisao na tog arogantnog giliptera u menij je budila želju da mu otkinem glavu. Bez iole milosti.

"Nikad ne odustaj!"-podigla je ruku s nadom da je to tačan odgovor. A ja sam stao zbunjen, bez ideje kako da joj objasnim film koji mi je Kejleb zadao. Bio je pravi mali đavo. Odmahnuo sam glavom, negirajući. Malčice je spustila pokušavajući da se bolje koncentriše.

"Ovo je presmešno."-Kejleb se zavalio na naslon a ja sam prevrnuo očima. Pokazao sam joj palcem da je u pitanju jedna reč ali izgledala je isuviše odsutno da bi shvatila o čemu je reč. Prišao sam joj, sedela je u turskom sedu na trosedu, strpljivo čekajući bilo koju ideju. Prelepa je - pomislio sam. Njeno milo lice je poprilimo izraz zbunjenosti a onda sam joj pružio ruku. Prihvatila ju je bez dileme, ustala je bez ijedne reči. Klimnuo sam glavom polako, dok je stajala na noge, upitno me posmatrajući. Očekivala je bilo kakav znak, namig ili neki značajan pogled.

Sećam se kada smo zajedno gledali ovaj film. Prvi put ga je odgledala do kraja i malo je reći da je bila stravično razočarana. To je bio prvi put da sam je video da plače, lije suze zbog video snimka na ekranu. Čoveče, možda je to bio prvi put da sam je iakda video da plače. Bilo je užasno, svaka njena suza bila je kao novi nož u mom stomaku koji nemilosrdno para moju kožu. Dopadao joj se samo jedan deo filma, ali koncept. Oh, koncept joj se nimalo nije dopao. Nije shvatala suštinu, skrivenu poruku. Nije želela da prihvati žrtvu. Mislim da je čak tajanstveno priželjkivala srećan kraj, mada nismo li svi?

Podigao sam ruku da bi napravila piruetu a onda se nasmejala.

"Nisam gledala nijedan baletski film, doduše-"-ali u pitanju nije bio baletski film. Napokon mi je bila okrenuta leđima, nažalsot nisam mogao da vidim njen izraz lica. Raširo sam njene ruke, koje su iako sam mrzeo da priznam, bile jače nego što sam mislio. I prišao joj bliže. Toliko blizu da su nam se tela dodirivala. Osetio sam akda je zadržala dah a onda sam prislonio usne uz njeno uvo.

Bože, koliko želim da je poljubim.

Da li je ona uopšte svesna koliko je savršena?

Verovatno je to najsavršeniji deo nje.

Nema pojma koliko je prelepa.

Poželeo sam da joj zapevam pesmu iz filma, tiho na uho. Ali ipak nisam to učinio, uplašen da će biti gnevna jer nismo pobedili u ovako očiglednoj rundi.