AGRESOR - (UREĐUJE SE)

35. Unikatno

zapratite me wattpad: @lovewolfs3

*instagram: milicav19

ostavite vote, mišljenje u komentare! :)

¤

"Jedna otkrivena istina besmrtna je i njenom autoru daje pravo na besmrtnost jer se poput nove materije u prirodi ne može uništiti."

-William Hazlit

¤

35. Unikatno

"Da li je moguće da zloupotrebljavaš moju kuhinju?"-mrmljam dok sanjivo trljam oči kako bih rasterala pospanost. Čujem kako se smeje, ali sam uskraćena tog prizora jer mi je okrenut leđima. Umesto njegovih zuba vidim izražene mišiće njegovih leđa koji se naprežu ravnomernim pokretima. Zanimljivo. Oskudno je obučen.

Naslonim se na pult leđima i dozvoljavam čokoladnom mirisu da me obuzme. Pitam se šta to pravi? Miriši sjajno. Varjačom meša sadržaj šerpe na šporetu, i svakim novim krugom ja iznova duboko izdahnem zbog te lepote. Ne nosi majicu, sve jasno vidim. Postajem sve nervoznija, a on kao da to oseti. Mišići mu se opuste i brzo ugasi šporet a onda se okrene i jednostavno krene ka meni. U jednoj ruci visoko drži varjaču s čokoladnom masom iz koje izbija para. Opećiću se.

"Stivene da li si stvarno pravio..."-par puta dune u vrelu đakoniju a onda mi približi varjaču usnama. Pogled preusmeri na mene, a potom na moje blago razdvojene usne. Osmehne se kada otvorim usta kako bih probala.

Pogodila sam, u pitanju je čokoladni puding. Klasika.

To čak i ja umem da spremim.

Ali je neverovatno ukusan.

Obazrivo promatra moju reakciju na slatkiš koji je spremao.

Nisam se probudila kada je ustao nego kada mi je zvonio telefon. Danijel je ipak bio uporniji nego što sam mislila. Iako mi još uvek nije rekao šta je u pitanju i možda bih trebala, odbijam da se brinem. Iskreno se nadam da je reč o sićušnoj drami između njega i Julije kojoj se nije dopalo iznenađenje.

Zaista se nadam.

"Čuo sam se s Markom."-otvaram oči kada to izgovori i primetim da me je opkolio rukama blokirajući mi prolaz. Njegove šake su spuštene na kuhinjski pult i brane mi da se pomerim.

"Zato si se raskomotio ili..?"-podignem pogled ka njemu a on se samouvereno nasmeje. To je jedan od onih njegovih kretenskih osmeha. Ovako se smejao dok smo se svađali ranije, dok još uvek nismo bili zajendo. Zagrizem donju kako mu ne bih uzvratila bolesnim osmehom malenog đavola.

"Nemoj mi reći da ti se ne dopada ovaj redak prizor?"-izvije obrvu a rukom proprati liniju njegovog dobro razvijenog tela. Slagala bih kada bih rekla da mi se ne dopada. Fizička privlačnost je i više nego prisutna. No, ona nije dovoljna da me kupi za sva vremena. A Stiven jeste neverovatno razvijen, lep momak.

"Kuda vodi ovaj razgovor?"-našalim se a on odmahne glavom. Kada me ponovo pogleda ozbiljniji je, mračniji. Uhvati me za struk i bez ikakve muke podigne me na pult. Šake spusti s spoljašnje strane mojih butina. Ada ga gledam pravo u oči bez podizanja glave i... i kao da smo iste visine. Iako samo možda malčice viša od njega, isuviše sam pogrbljena da bi bilo tako.

"Kuda bi ti želela da vodi?"-zvuči kao uobičajeni egoista, arogantno i bezobrazno. Kao da je uveren da sam samo njegova, 'pala mu na noge'. Ali vratu u njegovu normalnost vrati mi iskren spontani smešak koji mu se omakne. Iako je strašno pokušavao da ga prikrije i zadrži van mog vidokruga nije uspeo.