AGRESOR - (UREĐUJE SE)

64. Srećne vesti

"Pucaj! Samo jebeno pucaj!"

-x

Duboko udahni, dobro je.

Proći će.

Sve će ovo proći.

64. Srećne vesti

Prekrstila sam noge i zavalila se u naslon fotelje. Atmosfera dnevne sobe potonula je u trenutku kada je Mark ustao i otišao do hodnika da vidi ko to zvoni. Bolje bi bilo da preformulišem, da pusti Elenu unutra. Kao da je trenutkom njegovog odlaska zašlo Sunce i sevnula munja koja je jednostavno protresla čitavu prostoriju lomeći kristalne čaše sa kafenog stočića ispred blještavog ekrana televizora. Nekoliko sekundi kasnije ušetali su zajedno, ona je koračala odmah iza njega. Držao ju je za ruku, a potom joj i pokazao gde može da sedne namestivši joj jastuk. Duboko sam udahnula s željom da se oslobodim ove užasne tenzije koja se nekako ustanila u moje telo. Želim što pre da čujem, ovo je čisto mučenje.

"Ćao"-promrmljala je tiho prilepivši svoj tužni bolni pogled za pod. Osmehnula sam joj se slabašno s idejom da ne ispadnem previše napadna s obzirom na situaciju. Ne želim da ih mučim, niti da ih stavljam u lošu poziciju ali opet...

Volela bih da mi jednostavno kažu. Pravo u lice, bez ikakvih zavrzlama.

"Dobro, sada smo svi tu."-Mark je svečano promrmljao spustivši čašu pred Elenu koja je onako drhtavo sedela pored njega, uporno zaobilazeći moj pogled.

"U redu, bez pritiska."-promeškoljim se u mestu i onda se osmehnem.-"Šta god da je... Rešićemo to."-nagnem se napred. Okrenem se ka Eleni koja sramežljivo preusmeri pogled na Marka, kao da traži dopuštenje za nešto.

Verovatno ono što sledi.

"Ovo je ozbiljno."-Mark izjavi a ja klimnem glavom brzo, s željom da što pre počne.-"Veoma ozbiljno, čak šta više..."

"Nismo želeli išta da nagoveštavamo dok ne budemo sigurni."-ona ga dopuni a ja se okrenem ka njoj. Pogledi nam se sretnu, njene delimično suzne oči zatrepću a onda se osmehne.-"Nije da je loše, ali..."

"Spremna si?"

"Da, ovo je... Ovaj uvod definitivno traje predugo."-pročistim grlo i isprepletem prste.-"Slobodno, pucajte."-izgovorim tiho spuštajući pogled na moje duguljaste prste koji se nervozno tresu. Očekujem nešto dramatično, nešto što će promeniti živote svih ljudi na ovoj planeti ali... Šta će reći? I da li je uopšte ovoliko strašno?

"Desilo se neočekivano, mi..."-ona se osmehne a onda se okrene ka Marku. Klimnu jedno drugom a onda duboko udahnu. Sinhronizovani su, to je tako jebeno čudno.

"Hoćeš li ti?"-Mark šapne a ja izvijem obrvu. Ovo doista predugo traje.

"Možda je bolje da joj kažeš ti, možda je bolje da to čuje od brata..."-užurbano kaže a onda se slabašno osmehne. Okrene glavu ka meni a onda pojača intezitet tog smeška nan jenom slatkom milom licu. Ona nije loša, smao je zaljubljena u mog brata ludaka. To ne znači da je luda ili šta god...

Znači da želi da usreći mog brata.

Zahvalna sam joj zbog toga.

"Ovako..."

"Jel to znači da je napokon došao tren?"-pitam čisto iz zezancije a Mark isfrustrirano prevrne očima.

"Elena je..."

"Šta je?"-proderem se nakon njegovih očajno istumbanih reči koje je promrmljao i istrtljao toliko nerazumno da sam ga čula samo: bla bla bla čak jedva i to.