AGRESOR - (UREĐUJE SE)

48. Čista desetka

deo je malo zbunjive prirode, ali nadam se da će se sve kockice složiti, uživajte!

čitajte, ostavite po koji usputni komentar i lupite vote ako vam se dopada!

poruka autora na kraju!

48. Čista desetka

Frizura mu je bila u apsolutnom haosu, kao da nikada nije čuo za češalj, a povrh svega još uvek je bio u pidžami. Protrljao je oko i namrštio se.

"Ćao."-osmehnuo se spontano a ja sam slegla ramenima. Izgledao je preslatko, dečački na štoku ulaznih vrata njihovog stana. Je li on to tek ustao?

"Dobro jutro."-gurnem ruku u džep a on se pomeri sa vrata da bi nas pustio.-"Sada si ustao?"-zakoračim unutra a on se nasmeje. Kijanova reakcija nije bila ni približna mojoj.

"Da...Gde ste do sada snajkice?"-mrmlja skoro nerazumno dok se mojim umom vrti hiljadu opcija. Kijan može reagovati na dosta načina i to me toliko plaši. Koliko god ja to mrzela da priznam.

Plašim se njegove reakcije, njegovog odbijanja. Činjenica da može da me zamrzi u trenutku zbog svega što sam ikada učinila, slama me na komade. Šta ako se naljuti jer mu nisam rekla ranije? Jer ga lažem čitavo ovo vreme? Šta ako me zamrzi jer sam na Stivenovoj strani? On se lepo izjasnio da bih trebala obojice da se manem.

Ali nije kao da sam došla ovde gde sam jer sam tako želela.

Kladila sam se, izgubila sam. Nisam imala previše izbora. Uostalom, Danijel zna za Kijana. Može da pokuša da ga povredi, a rizik ovog puta ne dolazi u obzir.

Neću rizikovati Kijana, nema šanse.

"Hej..."-prilazim njegovoj visokoj figuri na sred dnevne sobe. Kao da nismo došli zajedno, kao da me uopšte nije dovezao... Isprva je izuzetno srećan što me vidi. Na licu mu blista veseo smešak ukrašen prigušenim kikotom. Spušta ruke na moja ramena kako bi me zagrlio ali mu pogled pada na moje lice, na flastere koji prikrivaju ono što se zaista desilo. Kao da ga ovakvo suočavanje podseti da je situacija loša, gora nego što je mislio.

Mogu samo da zamislim strah u mojim očima, paniku koja se širi mojim krvotokom.

"Čestitam na položenom ispitu."-šapnem ponosno dok posmatram njegov zbunjeni izraz lica. Zaboravila sam da mu čestitam, a on je zaboravio na prekrivene posekotinice na mom licu. Primetio je, shvatio je. Ubiće me. 

Oh, Bože. Samo da me ne zamrzi zbog ovoga.

"Šta se desilo?"-osloni jagodicu palca užasno blizu flastera koji mi prekriva malu posekotinu poviše obraza. Njegov šapat me podseća na sve strahove koji me trenutno, jednostavno ne napuštaju. Volela bih da sam hrabrija, snažnija. Ali nisam, i plašim se da to sada ne mogu biti. -"Nisi htela da mi pričaš u kolima, sada hoću da čujem."-glas mu je zahtevan, veoma zahtevan.

"Duga priča."-zastajem. Kako da mu ispričam sve ovako, s nogu?

"Dobro je što imam slobodno čitavo poslepodne."-hvata me za ruku a onda idemo ka kuhinji.-"Pogodi ko je kod kuće..."-već na ulazu me 'zatekne' srećna vriska i 'cviljenje'. Njen neprocenljivi osmeh, govori mi više od hiljadu reči. Oko struka joj je vezana kecelja i sva je umrljana brašnom jer, rekla bih, pravi kolače. Šta god da je u pitanju, ne sumnjan da je ukusno. Da je nešto najbolje što ću ikada probati.

Ta žena je zaista neverovatna.

"Napokon si stigla!"-pritrčava mi u zagrljaj. Pokušava da me ne umaže prašnjavim rukama, no mene potajno uopšte nije briga da li će me uprljati ili ne. Kijanova majka je najbolja žena koju sam upoznala, ikada.