AGRESOR - (UREĐUJE SE)

69. Sve se promenilo

f o l l o w   m e  h o n e y: @lovewolfs3

ostavite koji usputni komentar, lupite vote ako vam se deo dopadne!

uživajte...

"Dok navlačiš tu tvoju majicu na bretele, tako okupana jutarnjim sunčevim zracima... sačekaj još koji tren. Samo da se uverim da te nisam sanjao..."

69. Sve se promenilo

"Buđenje sunašce moje maleno."-namrštila sam se a potom protrljala vrh nosa. Zašto je ovde ovako toplo?

"Koliko je sati?"-pokušala sam da podignem glavu ali nisam uspela da ustanem. Osetim nekakav teret u glavi, verovatno zbog sinoćnog 'provoda' uz alkohol. Kada ću prestati da pravim takva sranja? Vreme je da odrastem.

Vojna škola je zaista jedina ispravna odluka koja će me dozvati pameti.

"Sunašce ustaj."-otvorila sam jedno oko a onda se okrenula ka tom užasno poznatom, stravično iritantnom glasu.

"Danijele?!"-progrmela sam njegovo ime kroz zube, spremna da ga pokidam na komade.

"Ah, izvini. Za nekoliko minuta je sedam."-prostrelila sam ga ledenim pogledom s ogromnom željom da ga zadavim.-"Pitala si koliko je sati..."-promrmljao je isticajući očitu činjenicu. Prevrnula sam očima na tu veoma bespotrebnu informaciju a onda se bacila nazad na svoj udoban jastuk.

"Kako se osećaš?"-promrmljala sam zatvorenih očiju, potajno zainteresovana za njegovo stanje. Sinoć je popio mnogo, previše.

"Osećam se dobro, super sam."-osmehnula sam se a on je povukao ćebe ka sebi.-"Ali ne zato što si me otkrivala čitave noći."

"Ti si u mom krevetu."-podsetila sam ga razigrano što ga je nasmejalo. Drago mi je da sam uspela da izmamim taj mili osmeh na njegovo mamurno i jedva raspoloženo lice.-"Uostalom, nisam ja tebi smestila trešne u kutiju i šta sve ne"-podigla sam se na laktove a on je ustao sa kreveta. Posmatrala sam kako se njegova leđa pomeraju dok se grohoto smeje a onda se zakrenuo ka meni. Na sebi ima samo bokserice što mi, hajmo reći, smeta. Radije bih volela da je kompletno obučen.

"Samo sam hteo da izbrišeš dug, učinio sam ti uslugu."

"Znaš li uopšte koji je dug?"-skupio je trepavice te zagrizao donju usnu. Njegove umorne zelene oči su me i dalje posmatrale, dok je mirno sedeo na ivici mog kreveta spreman da navuče pantalone na sebe.

"Ne. To je vaša stvar."-navukao je jednu nogavicu a ja sam se osmehnula.

"Tačno tako. A sada..."-udahnula sam duboko posmatrajući snežno beo plafon.-"Šta ćemo sa školom?"

"Vojnom ili?"-ustao je kako bi zakopčao dugme a onda i kaiš.

"Ijao, ne podsećaj me."-trebala bih da nazovem uobraženog. Vreme je za jedan veoma ozbiljan razgovor s njim.

Nadam se da će imati razumevanja, i da je naravno upao...

Ne sumnjam u njegov prolazak, verovatno su ga primili i pre no je podneo papire. 'očarao ih je' baš kao što ih sve očara.

"Šta ćeš sa Kijanom?"-njegovo ime me je... izvuklo iz mehurića u kom sam zarobljena. Čoveče, Kijan. Pogledala sam Danijelove znatiželjne oči a on je blago iskrivio glavu.-"Nemaš pojma."

"Ako ti kažem, nagovaraćeš me da to ne radim."-promrmljam zbunjeno a on se namršti."Znači, raskinućeš s njim?"

"Stvar je u tome što... ne znam ni da li smo još uvek zajedno."-otkrijem noge a onda ih spustim namestivši se na ivicu kreveta.