AGRESOR - (UREĐUJE SE)

59. Strane

poruka autora na kraju,

ostavite vote

uživajte :)

59. Strane

¤Prisećanje:

"I koja je strategija?"-neubeđeno izvijem obrvu a on se polako okrene ka meni.

"Nisi li rekla da ne želiš da pričamo?"-prevrnem očima a onda zgnječim praznu limenku piva.

Da li sam ispravno postupila?

Šta ako je ovo bila greška, dođavola?!

"Dobro, de."-promrmlja a onda se šarmantno nasmeši, pokazujući te blistavo bele krupne zube. Nervira me, namerno. Njegovo ponašanje u meni budi neopisivu želju da ga zadavim golim rukama i prebacim s druge strane zida ili pak bacim s mosta s zlim smejuljkom preko celog lica.

Nažalost, to neće okončati ovaj pakao.

"Ali ne o strategiji."-nadoda a ja napućim usne iznervirano. Kako me samo nervira!

"Travise, prestani. Dosta je žaljenja, dosta! I povrh svega dosta mi je da sam tretirana kao poslednja dežurna glupača."-besno izgovorim. Dosta mi je ovog cirkusa, moram da znaš šta on to tačno planira. Prekipelo mi je da svaki put slušam iste dosadno izlizane izgovore i doskočice. Dojadilo mi je sve ovo. Želim odmor, daleko odavde.

"Nije vreme."-nakon što te samouverene reči pune ponosa sklize sa njegovog jezika, poželim da mu ga isčupam a onda mu ga prilepim za čelo.

"Po tvom mišljenju nikada nije vreme. Nikada neće ni biti pretpostavljam. Ovo će se odužiti i ustvari se nikada, nikada neće završiti?!"-oh kako bih ga izudarala sada. Slomila bi mu taj lep poluorlovski nos.

"Nisi spremna."-kako može da bude toliko uveren u ono što govori. Nije mi jasan. Nikada mi i nije bio jasan.

"Ja sam rođena spremna."-izleti mi čim on lupi prvi argument koji mu padne na pamet.

"Zašto se onda ponašaš kao klinkica?"-izraz lica mu se istoga trena uozbiljio. Kao da je izgovorio najodvratnije reči na svetu. Mada su zaista tako zvučale, kao najstrašnija uvreda.

"Izvini?!"-prekrstim ruke, dok uporno pokušavam da vratim disanje u normalu. Nikako ne mogu da se smirim.

Kada će prestati ova njegova, po mene veoma neugodna, igra?

"Nema tu laži, čista istina. Crno na belo."

"Sereš."-kivno izgovorim.-"Ja nisam..."-odmahnem glavom gubeći bolju za ikakvim rečima. Zašto ovo radi? Zašto mi dosadno staje namuku?!

Pa, jesam li mu ja tražila da zaokupira Danijelov motor u tako krucijalnom trenutku?

Ne!

Nisam!

Niko mu to nije tražio, nisam se ni obradovala kada sam ga videla!

Kakav umišljen drkadžija!

"Nisi klinka? Ne bih baš rekao da je tako."-njegov poluosmeh bih upropastila. Načisto. Zašto izgleda tako... srećno?-"Ponašaš se baš kao prava klinka, Meg."-približi mi se malo a ja se još više namrštim.

"Prestani."-ne mogu da podnesem njegovu blizinu, makar ne ovoliku, pogotovo dok sam u neznanju. U onom neznanju.

"Kada budeš donosila odluke kao odrasla osoba, znaćeš, apsolutno i kompletno sve."-zabavljao se izazivajući me tim odvratnim škakljivim rečima. Njegovo lice našlo se svega nekoliko centimetara od mog, i nisdam mogla da skinem pogled sa njegovih predivnih očiju.