AGRESOR - (UREĐUJE SE)

41. Crna haljina

Čak ni ja nisam očekivala ovaj deo u tri ujutru u utorak, ali ko još ne voli iznenađenja?! Nadam se da nećete zameriti na gramatičkim greškama, jedva gledam... Ali evo ga deo, nadam se da ćete uživati. Ostavite koji usputni, lupite vote

poruka autora na dnu :)

41. Crna haljina

Zatvorila sam fioku i okrenula se ka njemu. I dalje je stajao tu, džrao mi sveću dok se pakujem.

"Šta čekaš?"-prebacio se s noge na nogu i prekrstio ruke. Bio je blago namršten, zaposlen proučavanjem mog pakovanja. Slegao je ramenima a onda se približio omanjoj, uredno složenoj gomili odeće na mom ležaju.

"Šta je ovo?"-prevrnula sam očima.

"Po stoti put, moja garderoba. Hoćeš li još jednom, dau tvrdimo gradivo?!"-frknuo je ljutito a onda seo pored garderobe.

"Nisi mu se javila."

"Nisi mu advokat."

"Meg, on pati."-zasmejala sam se toj njegovoj izjavi. On ga ima obmotanog oko malog prsta. I radi s njim šta god poželi. Mark je čista budala što mu to dopušta. Zašto ne vidi dalje od svog prsta?

"Zanima li te da li ja patim?"

"Ali ti si raskinula..."-promrmljao je zbunjeno a onda sam mu otvorila vrata.

"Izlazi."

"Megan."

"Napolje."-ozbiljno sam rekla a on me je pažljivo rekao.

"Svaki put! Svaki put me izbacuješ napolje a ja nisam ništa-"

"Ti, staješ na njegovu stranu! A on je ispao takav kreten da... Oh, da je srećan što ga ne ubijem."-zastala sam sklanjajući pogled s mog iznenađenog brata.-"I to mu slobodno reci."

"Šta je uradio?"

"Ne brini se, neće ti reći."-zagrizla sam donju usnu.-"Pobrinuće se da ne saznaš."

"Ti mi reci, molim te. Trebam li da porazgovaram s njim ozbiljnije? Povredio te je?!"

"Ne, izlazi."-ustaje i polako korača do vrata.

"Želim da budem na tvojoj strani. Želim da znam zašto si donela takvu odluku..."

"Želim da prestane da te moli da me nagovaraš na gluposti. Nisam glupa, znam tačno šta pokušava. Neka me ne uzima u usta, da ne bih popizdela."-klimnuo je glavom i izašao. Zamišljeno se uputio ka svojoj sobi.

Toliko mi je dosađivao o tome gde idem. Smeta mu spakovana odeća, smeta mu moja tišina. To što ne želim dap ričam sa Stivenom, to što sam ga ostavila. On je na njegovoj strani a to me boli više nego išta. Stiven ga laže.

Nije mu rekao ništa od onoga što se stvarno dogodilo, već se pravi lud. Pravi se da ne zna zašto je ostavljen, onako lud za mnom. Dođe mi da mu isteram sve zube napolje. Lažljivo govno. Kada sam stigla kući, tražila sam od Marka slike sa mora. Nije to bilo neko preterano iznenađenje.

Ko bi očekivao da je devojka koju je Stiven vodio sa sobom baš moj dragi voljeni Pinokio? Od svih mogućih kombinacija on je izabrao Danijelovu devojku, i Kijanov mamac. Ne mogu da verujem. Kakva sam ja glupača ustvari!

"Reci?"-prislonila sam telefon uz uvo.

"Znam da ti je rekla šta je u pitanju, ali..."