AGRESOR - (UREĐUJE SE)

38. Rastanak

porukica autora na kraju, kao i po običaju.

uživajte!

¤

38. rastanak

Petnaest minuta.

J e b e n i h   p e t n a e s t   m i n u t a.

Ugh.

Petnaest minuta kako pijuckam kaficu i zamišljeno zveram kroz prozor sklapajući priču koju će on prihvatiti kao dovoljno validnu za sve ono što se sprema. No, kako minut po minut prolazi, sve više gubim želju za njegovim prihvatanjem a želja da zapalim ovo mesto neočekivano raste.

Prokletih petnaest mniuta je kasnio.

Kada se pojavio pokraj malog okruglog stola za kojim sam sedela, izgledao je zadihano i umorno, preciznije - kao da je trčao šugavi marathon. Izvila sam obrvu a on je duboko izdahnuo doživeši ogromno olakšanje što sam i dalje tu. Št ga i dalje očajno čekam, spremna da skočim s litice, samo zbog njega.

Moša.

Bila sam spremna da mu polomim nos jer me je tako arogantno 'naterao' da čekam. Molio me je da pođem s njim preko telefona, oduševio se razgovoru - a onda nije mogao da bude tu na vreme. Njegovo kašnjenje bi opravdala činjenica da je bombardovan, sve ostalo su izgovori. A vrlo dobro znam da nije bežao od terorista koji ga manijački jure s dinamitom u rukama.

"Izvini, kola nisu htela da se upale jer..."-podignem pogled ka njemu a onda se nasmejem.-"Tako mi je drago što si još uvek tu."-promrmlja dok se spušta na stolicu preko puta moje, sav zgužvan.

"Problemi s automobilom?"-izvijem obrvu a on odmahne glavom.

"Kočnice."-kaže brzo a ja se osmehnem.

"I nije mogao da upali?"-upitno ga pogledam a on pročisti grlo.

Providna.

Laž.

"Zaboravi na to, šta piješ?"-pogleda u moju pražnu šolju kafe a onda ugrize donju usnu.-"Naručićemo još po jednu, važi?"

"A ne, ova je bila prilično nezaboravna."-uvalim se na naslon i prekrstim ruke.-"Pa, Francuska?"-kažem oduševljena, doduše lažno.

Ne bi me ni puškom naterali tamo, da vam iskreno kažem.

"Da, čuj... Počeo bih oko jedan a po planu, smena bi se završila oko jedanaest."

"Jedanaest?"-oduševljeno kažem a on klimne glavom.

"Da, i onda..."

"Baš divno."-konobar priđe a Stiven naruči jednu kafu - nakon što me značajno pogleda. Moj pogled mu sve govori, sem onog najbitnijeg naravno. A to je da ne planiram da se zadržim ovde, niti da idem u Francusku.