AGRESOR - (UREĐUJE SE)

3. Prijatelji

*Hmmm, Upsutni komentari?

¤

NIKADA NEĆE POGODITI KO SAM.

-AGRESOR

¤

Da budem iskrena, večera nije bila toliki očaj. Činjenica je da je hrana bila veoma ukusna i jednostavno izvrsna. No društvo? Društvo je bilo živi očaj. Sem možda Elene koja je uporno pokušavala da razvedri situaciju i spasi veče. Pokušavala je da vodi normalne razgovore s dva neandertalcima koji su sedeli sa nama.

Moj brat je sedeo pokraj Elene, preko puta Stivena. A ja sam sedela pokraj Stivena prekoputa Elene za pravougaonim stolom.

Stiven je više puta tokom večeri, makar dok nam nije stigla hrana, pokušao da započene neku nebuloznu konverzaciju koja bi trebala da me zainteresuje i zabavi. Verovantno i nasmeje ali... Neka hvala, on je isuviše kreten da bi uspeo.

"Oh, potrebna mi je salveta."-Elena je nežnim glasom punim  tuge izgovorila te reči, dok je snuždeno posmatrala fleku na košulji koju je obukla. Moj brat je već krenuo do šanka da joj nabavi salvetu kako bi ponovo bila raspoložena za razgovor a ona se ubrzanim korakom uputila ka toaletu kako bi isprala mrlju. Oboje, izdajnici, ostavili su me za stolom sa dosadnim Stivenom.

Prevrnula sam očima kada je započeo svoju prvu rečenicu, čim su napustili sto. U slučaju da vam nisam dovoljno dočarala njega kao osobu, on je čist pojam dosade. Prvo je pokušao da me ispita sve vezano za moju školu i društvo. Bio je veoma uporan i naporan, no kasnije je odustao jer je shvatio da nema ništa od tog razgovora. Zatim je počeo da trtlja o ko zna čemu, čak sam prestala i da ga slušam.

"Namrštena si, nešto sam pogrešno rekao?"-nasmejem se arogantno a onda iskrivim glavu.

"Sve."-njegov zbunjen izraz lica je splasnuo kada je bezpotrebno počeo da priča o mom bratu. Delimično sam se isključila iz razgovora, i tek po koja reč je ulazila u moju malu šašavu glavu koja je razmišljala o tamnokosom dečku koji me skida s stola mrtvu pijanu.

"Znaš, divio sam mu se kako može da gaji tako duboka i iskrena osećanja prema nekom koga nije ni poljubio, sve dok..."-začuđenost me je opalila preko celog lica a mogla sam da osetim zbunjenost kako se vrti mojim stomakom.

Šta kog đavola reče?!

"Šta si rekao?"izvijem obrvu sumnjičavo ga promatrajući. Njegova ljigava ličnost me tera na jezu.

"Ja?"-prevrnem očima. Polako odustajem od bilo kakve komunikacije sa njim, isuviše je...  I gde je uopšte moj brat? A Elena? Šta se tu desilo?!

"Ne, nemoguće. On bi... Rekao bi mi."-ako Stiven govori o osećanjima koja moj brat gaji prema mojoj prijateljici odmah ću vam slomiti snove - ne postoje. Moj brat bi mi otvoreno rekao da je zagrejan za jednu od mojih zgodnih drugarica koje se 'mtoaju' u mom društvu. Takav je, direktan ali smotan. Stiven samo tiho slegne ramenima i jednostavno me pušta da se borim sa zbunjenošću.-"A i njoj, ne bi joj se dopao neko poput njega."