AGRESOR - (UREĐUJE SE)

60. Ona iskašljava krv

Ostavite po koji usputni komentar, i ako već niste ubacite priču na listu čitanja, što da ne?

Žao mi je što deo kasni ali bila je ovo prilično naporna nedelja. I dalje jeste, doduše, nadam se da će biti bolje. Uživajte!

60. Ona iskašljava krv

Sedela sam na ivici svog neudobnog i nenameštenog kreveta. Već petnaest minuta pokušavam da se obučem i prosto mi ne ide. Ne znam o čemu je reč ali nikako da se nateram da završim ovo mučno spremanje. Vrata hodnika me trgnu i odlučim da je ipak vreme da privedem ovo kraju. Navučem sivu široku trenerku i raspertlam patike.

Ovo jutro nije idilično, naš kako sam i očekivala. Tajler je došao jako rano, iako sam isprva mislila da zapravo nije ni otišao odavde. Mark je nervozno sedeo u svojoj sobi čitavo veče, gađajući zid teniskom lopticom. Mislim da su se komšije do sada žalile četiri puta. Sledeći put možda pozovu policiju. Znam da ne misli ništa loše, verovatno ne shvata šta radi. I njega pogađa mamino bezobzirno i krajnje bezobrazno ponašanje. I nikako ne može da zaboravi njenu paklenu pretnju povom ostavinske rasprave. Ubeđen je da će nas izbaciti na ulicu.

Ja ne strahujem toliko.

Svesna sam da će nas prvom prilikom šutnuti, to znam već odavno. Čim joj se bude ukazala dobra prilika, kada bude pravo vreme kako kaže ona, moje će stvari leteti napolje. Samo, ne mogu da poverujem da me tera odavde jer joj predstavljam pretnju. Koliko god tvrdila da sam prostakuša a ne dama, strahuje da sam baš poput nje.

A možda i jesam, koga briga.

"Ideš?"-Tajler ispravljeno stoji na sred dnevne sobe, posmtrajući me. Nervoza me je obuzela u potpunosti. Možda baš zato što ponovo ostavljam Marka samog s njima. Ali škola se neće završiti sama. Uostalom, Mark mi nije rekao šta ga dodatno muči. Nismo baš završili razgovor koji je Kejleb onako neumesno prekinuo.

"Očito."-drsko odgovorim a onda mu okrenem leđa nadrndano hodajući ka hodniku. Ne želim da ga gledam. Podseća me na Stivena što budi u meni bes i nelagodu. A onda me podseti na Travisa koji u meni izaziva neke neoznate, neotkrivene osećaje koji prosto nemaju kraja.

"Čuj, Megan-"

"Ne."-zatvorim vrata hodnika ali ih on užurbano otvori željan da završi svoju patetičnu rečenicu. Oh, kako je sam odvratan.

"Pokušaću da je urazumim."

"Molim?"-prasnem u smeh, posmatrajući njegove oči. Cakle se, stalo mu je do mame? Do Marka?.... mene?

Možda je ubeđen da sam njegova ćerka.

Jadnik.

"Mislim da je ovo suludo, pričaću s njom i nećete ići na sud, prosto..."

"Oh, ali zbunićeš je."-zabrinuto izgovaram posmatrajući ga željom da mu razvalim vilicu.-"Prvo joj kažeš da sam neuoravnotežena, da bih trebala da letim odavde a onda... Onda bi da je odgovaraš od svoje ideje? Ne!"-histerično stavim ruku na srce. Za svega par sekundi moj osmeh padne, jer se umorim od glume. Ni ne shvatim da sam nekako prešla u pogrbljen stav s rukama na kukovima.

"Nisam je ja nagovorio da zakaže konsultacije. Uostalom sudija će da odbije-"

"Konsultacije?"-ponovim zbunjeno a on skupi usne. Izletelo mu je. Nije bio svestan da ne znam za taj mali detalj. Prokleta kretenka! Naravno da nam radi iza leđa, kako to nisam mogla da predvidim! Uvek je bila dvolična, sebična i pohlepna aždaja...