AGRESOR - (UREĐUJE SE)

14. Oličenje neuspeha

KEJLEB

Hajde, hajde... Javi se više!

Ponovo okrećem njegov broj u nadi da će mi se ovog puta javiti.

Dođavola.

Želudac mi se okreće a ruke mi se strahovito tresu. Ali ne mogu da čakm, uprskao sam. Ponovo. Trebao je da me pošalje nazad, bio je u pravu. Znao je da neću uspeti.

Ja sam samo oličenje neuspeha.

„Javlja se?"-odmahnem glavom na njeno drhtavo pitanje. Govori tiho, dok stojimo blizu jednog drugog, ma koliko ja pokušavao da se udaljim od nje. Ona me nekako prati, kao senka. Pomislio bih da se brine, ali ona ipak misli da sam ja obična degenčina koja okolo pravi probleme.

Upravo sam joj dokazao da je usitinu tako.

Nakon pet propuštenih poziva, zovem ga i šesti put. Zovem ga sve dok se ne javi.

A onda se veza uspostavlja, odmah posle četvrtog zvona.

„Šta je?"-Drčno mi se javlja. Njegov glas zvuči frustrirano, očigledno je ljut.

„Kijane, imam problem."-ni ne shvatam koliko jedva govorim, koliko mi je grlo suvo i koliko peče. Samo što ne zaplačem, kao pičkica. Šta sam to dozvolio? Zašto?

„Šta se desilo? Gde si?"-kao da naglo ustaje, trgao se na te tri reči.

„Uprskao sam, tako mi je žao..."-mrmljam dok oslanjam leđa na zid diskoteke. Ona stoji predamnom ali se plašim da je pogledam. Te njene prelepe smaragdne oči me posmatraju pomalo uplašeno. Očekujući nešto, ali nemoćan sam da se brinem o tome. Isuviše sam slab za sve ovo.

A onda u pozadini čujem ženski glas, pištav i odvratan, prosto para uši.

„Nemoj da ustaješ Kijane, nismo..."-on on je ipak prekida glasnom lupnjavom vrata pretpostavljam.

„Gde si?!"

„Odveo ju je, polupijanu."-leđa mi klize niz zid i pronalazim sebe u sedećem položaju.-„A ja... ne mogu da, ne mogu da dišem..."-i ubrzo kao da sve postaje usporen snimak, kao da se sve ruši oko mene.

Voleo bih da imam neku kontrolu nad svojim telom sada, voleo bih da mogu da udahnem, ustanem i spasim Megan.

Šta ako joj onaj nabildovani drkadžija naudi?

Sve ovo je moja krivica...

Trebao sam da joj kažem odmah, uprskao sam.

„Da, levo, paralelno sa glavnom. Požuri, ne znam kako da..."-mogu da vidim njen obris kako čuči ispred mene, kako spušta telefon na pod dok me njeni ledeni dlanovi hvataju za obraze.-„Diši, Kejleb..."

Ali ne uspevam, ovo je jače od mene.

¤