AGRESOR - (UREĐUJE SE)

21. Dobrodošlica

wattpad:  @lovewolfs3

instagram: milicav19

¤usputni komentari?¤

U povratku kući, vožnja autobusom nije se mnogo razlikovala od našeg dolaska. Sem moje bolne šake desne ruke koja me je podsećala na ispad koji se desio sa Fionom i nekim potpunim kretenom koji ju je napao, sve je bilo skoro identično. Obučena u sivi pamučni duks koji me je grejao i običnu udobnu crnu trenerku sedela sam sklupčana na svom mestu pokraj prozora i posmatrala 'pogled' koji se nizao kilometrima koje smo prolazili. Nije to bilo ništa spektakularno ali mi se dopadao. Tačnije, nisam želela da gledam u Danijela - čije je lice prosto samim svojim izgledom najavljivalo brdo pitanja koja sam ja stravično želela da izbegnem. Sedela sam tako sklupčana, nesvesna sveta oko sebe sa željom da zbrišem što dalje odavde što brže mogu.

Iz ovog prljavog zagušljivog autobusa, od ovog zainteresovan i znatiželjnog dečka pored mene, od svega.

OD SVIH.

Zvučalo je tako komplikovano.

"Već par sati se nisi pomerila, ukočićeš se."-iako iritantan, bio je upravu. Ukočiću se a posle će mi sam đavo biti kriv što sama sebi ne mogu da veže pertlu.

"Ne brini."-šapnem. Dok smo se pakovali Julija je pokušala da razgovara sa mnom, ali mislim da nisam baš bila od pomoći. Mislim da sam napravila sranje koje je jako teško popraviti sada. Zakasnila sam sa razumom i sve sam tako brzo poslala dođavola.

Prebrzo, ali...

Nije kao da sam imala izbora, taj dečko je napao Fionu i...

"Gladna?"-vadi iz torbe teget kutiju keksa i uperi je ka meni ozbiljnog izraza lica. Postaje neverovatno dosadan.

"Prekini da se ponašaš tako."-kao da zarežim na njega, što ga vidno začudi.

"Kako?"-promrmlja dok nabija keks u usta, a potom počinje da ga žvaće glasno. Prevrnem očima nevoljno pa vratim pogled ka prozoru.

"Čudno."-izgovorim to naglašeno, kao podvučeno školskim drečavim markerom, čisto kako bih dokazala svoju poentu. A on ne prestaje da žvaće, doduše zatvorenih usta a onda počne da mrmlja jer je željan da kaže nešto.

"Ja se uvek ponašam ovako."-uspe da kaže u pauzi za disanje a meni dođe da mu strpam sav taj keks odjednom kako bi se ugušio i zaćutao bar na neko vreme. Dovraga.

"Nisam raspoložena Danijele."-je sve što kažem pre nego zagrlim svoja kolena i oborim bradu na njih.

To je istina, uopšte nisam raspoložena.

Sve o čemu mislim je postao Kijan. I Riči. A samim tim i moja velika tajna koja se krije iza žvrljotine na rebrima i bolu koji se povremeno javi čisto da me podesi ko sam ja zapravo.

Ti problemi, te brige uposlile su moj mozak i nikako ne mogu da opustim svoje napete mišiće, nikako ne mogu da predahnem od ovog ludila.