AGRESOR - (UREĐUJE SE)

19. Ekskurzija III

instagram: milicav19

¤

"Zatvori oči, broj do deset."

...

¤

Zagušljivi prostor terao me je na kašalj i mrštenje. Preglasna muzika mi uopšte nije prijala a svi ti kratki minići počeli su da mi se gade. Nikada mi neće ući u glavu ta ideologija kratkih suknjica i dubokih dekoltea. Zar devojke stvarno misle da se doapdaju momcima samo ako su na izvolte?! Iako sam stajala za šankom, sasvim sama, moje misli bile su negde van sve te gužve i buke. Na trenutke bih razmišljala o prošlosti, potom o sadašnjosti a onda bih strašno mnogo poželela da pijem. Iako nisam ništa, ma ni kap alkohola oksuila večeras. Trezna sam, moram da budem. Moram da budem pribrana, razredna očekuje od mene da budem odgovorna i ne pravim gluposti. Volela bih da to nije toliki problem.

Ali kako neko može od tinejdžerke da očekuje nešto takvo? Dobro, osim problematičnosti to stavimo po strani. Mislim na prosečan život koji uživaju adolescenti, ne  pričam o drogama. Mislim na situacija u kojima se gluposti dešavaju ponekada same od sebe. Nije sve uvek moja krivica, volela bih da to razume. I ona je nekada bila u mojim godinama.

"Zabavljaš se?"-Julia se osmehne dok za šankom naručuje sok, negazirani. Mislim da je ona najvedrija, najčistija osoba koju poznajem. Pored Kejleba naravno.

"Kao nikada do sada."-mrmljam igrajući se sa slamčicom skoro prazne čaše kisele vode. Već sam rekla da ne pijem alkohol, ali ne mogu da se trujem sokovima. A bilo bi glupo da sam naručila kafu...-"Fiona?"-pitam za našu zajedničku cimerku koju sam izgubila iz vida na neko vreme. Ali verujem u Juliine sposobnosti održavanja discipline.

"Igra u masi."-pokazuje mi na grupu devojaka koje se neverovatno slično obučene i zajedno se njišu  u ritmu dok bas odjekuje skučenom diskotekom. -"Gde je Danijel?"

Samo slegnem ramenima, jer nisam preterano zainteresovana za njega trenutno. Previše sam zabrinuta, upetljana u sve svoje brojne probleme da bih razmišljala o njemu i njegovoj nestabilnoj vezi sa nekom histeričnom devojčurom. Iako, shvatam ozbiljno. Ne samo tu situaciju, i njega samog.

Diskoteka je ludilo sređena, šta god to značilo. Šarena svetla duginih boja jure po zidovima, što me pomalo iritira. Zidovi su okrečeni u  tamnu drečavu zelenu te se u mraku skoro sijaju mučivši moje oči. Jedino je oko šanka koliko toliko osvetljeno malim lampicama koje osvetljavaju skupe flaše pri vrhu police. Barmeni nose pantalone na crne tregere i nešto komentarišu, verovatno ismejavajući devojke koje igraju.

"Izvini."-trgne me iz razgledanja i zamišljenosti u koju sam nesmotreno upala. Ovo se desilo previše puta na ekskurziji, ljudi će pomisliti da sam čudna.

Mada briga me, iskreno.

"Za šta?"-zbunjeno je pogledam. Nosi zelenu senku i pažljivo tanko isrctan ajlajner. Fiona joj ga je iscrtavala deset minuta pre no što smo krenuli, i iako su to ustvari bila smao dva pokreta ruke, izgledalo je neverovatno. I izgleda. Fiona je kao kraljica šminkanja drugih, neverovatno brzo joj je izvukla ajlajner a Julii se strašno dopalo. Iako se ne razumem toliko u šminku, pohvalila sam njenu preciznost, stvarno me je iznenadio taj skriveni talenat.  Na usnama joj sija sjaj, bledo roze boje a obrazi su joj zajapureni od đuskanja i gužve. Julia izgleda uobičajeno sređeno i fino, kao i skoro svakog dana na časovima dok pomno prati nastavu.