AGRESOR - (UREĐUJE SE)

18. Ekskurzija II

zapratite me: lovewolfs3

vote + upustni komentari?

¤

"Ako se desi nešto loše, beži. Što brže možeš."

-X

¤

"Shvataš da sam te pustio?"-kolutam očima s osmehom. Kako je samo sujetan, kao i svi muškarci na ovoj planeti. Dobro, skoro svi.

"Ponavljaš to, verovatno da bi i sam sebi poverovao. Zar ne?"-guram hladne šake u džepove jakne. Tamna noć koja se spustila nad gradom spustila je i temperaturu, i da se ne krećemo verovatno bih drhtala od zime. On izgleda dobro, kao da mu uopšte nije hladno. Verujem da nas alkohol greje, koliko toliko. Ipak smo popili, očigledno nismo preterali što je dobra stvar.

"Megan, uveravam te.... Sažalio sam se nad..."-prekidam ga dok pogledom pratim situaciju isrped nas. Fiona je preterala.

"Teši se."-mrmljam pokušavajući da ne reagujem. Po samom hodu joj se vidi da je pila, i ne prestaje da priča sebi u bradu. Julia i neki momak je drža pod rame dok se penjemo uzbro, hodajući ka hotelu.

"Čak i revanš... Mislim, jasno ti je da je sve bila samo šala?"-okrećem se ka njemu.

"Danijela, pobedila sam te tri uzastopno."-zastajem da bih se široko nasmejala.-"Ti to možeš nazvati kako hoćeš, ja to zovem trostruka pobeda."-on se namćorasto namršti a ja se zakikoćem prisećajući se trenutka kada je zacvileo za revanš.

Iskrena da budem nisam očekivala da izgubi, mislila sam da bolje igra. A možda mu je takva sreća bila, ko zna.

"Nije fer, hoću da igramo ponovo."

"Postaješ zavistan, to ne valja."-dok govorim i sama mogu da osetim dozu podsemha u mom glasu ali mislim da mu ne smeta. Obećavam da ću uskoro prestati, ne bi bilo lepo od mene da ga doživotno zezam zbog ovoga...

"Dođavola Fiona."-čujem Juliu kako mrmlja dok Fiona zastaje i presavija se ka travi. Tiho opsujem dok joj pritrčavam da bih joj pomogla. Onaj dečko izgleda i ne podnosi povraćanje.

"Nećemo je pustiti više da pije, obećaj mi."-smeškam se dok je pridržavamo, a Fiona ispušta svoju dušu u tu nepokošenu travu.

"Dajem svoju časnu reč."-okrzne me pogledom a onda svu svoju pažnju usmeri ka našoj cimerki koja je očigledno popila previše.

Nepotrebno je naglašavati da je bilo veoma teško popeti je preko terase, pogotovo u takvom stanju. Julia nije bila veliki problem, ja još manji. Naravno moram da se zahvalim požarnim stepenicama zgrade koje su me tako dobro istrenirale, za beg i povratak. Danijel je namćorisao ostatak večeri, sve dok se nije postarao da smo sigurne stigle do sobe, a potom se uputio nazad. Rekao je kako ćemo obavezno igrati ponovo a nešto mi govori da neće odustati tako lako.

¤

"Moramo na to prokleto planinarenje?"-Fiona šapuće tiše nego ikad dok ruke greje o vrelu šolju jake kafe.-"Prokleto mee razbija glava."-učinilo mi se da sam čula neku psovku ali to nije slučaj.

"Sledeći put nemoj da piješ, bilo je stvarno kritično."-Julia se osloni na sovje laktove posmatrajući je.-"Nisam znala da baš toliko ne podnosiš alkohol."

"Ni ja."-priznaje dok prstima masira koren nosa kako bi se oslobodila teške glavobolje koju je navukla. Čim se probudila popila je skoro litru vode, a onda je još jednom povraćala, iako je moglo da prođe i bez toga. A onda je krenula da muči muku s glavom.