AGRESOR - (UREĐUJE SE)

39. Maksenbal

usputni komentari, jer što da ne?

¤

39. maskenbal

Stajem naspram visokog ogledala kancelarije a onda se osmehnem plavuši u odrazu. Izgleda kao da će svakoga čaša poubijati dosta ljudi, ne bih je krivila.

Duboko udahnem a onda sklopim očima. Ova osveta me zaslepljuje. Ljuti me na toliko načina da to nije realno. Volela bih da nisam ni ušla ovde, da nisam videla...

"Gotova?"-Danijel je učtivo pokucao a ja sam se okrenula ka vratima. Ali jesam, videla sam. I sada ću da iskoristim prednost, i zgazim sve što mi stane na put da uništim Travisa.

Usporeno spuštam ruku na kvaku s željom da ne izlazim obučena ovako. Svaki korak je bolan zbog potpetica koje mi je Danijel nabavio. Dekolte je zaista poveći te čipka besramno štrči. Dok izlazim posmatram Danijela, promenu njegovog izraza lica i samu reakciju prouzrokovanu mojom pojavom. Otvorio je usta posmatrajući odeću na meni a sve što sam mogla da uradim je da pošteno prevrnem očima.

"Oči su mi..."-pokazala sam na svoje lice, koje je verovatno bilo zajapureno od besa koji je kuljao mnome. Želela sam da ga ubijem, ovde i sada. Bez iole milosti.

"Megan, čoveče."-prekrstila sam ruke a onda odmahnula glavom.

"Ozbiljno, prekini."-protrljao je koren nosa i zavukao ruku u džep kako bi uzeo cigare.

"Izgledaš neverovatno."-promrmljao je.-"Nisam ni mislio da možeš da izgledaš ženstveno."

"Izgledam kao kurva."-kažem najednom a on izvije obrvu.

"Ti si luda. Izgledaš super. Biće tvoj za pet sekundi."-klima glavom a ja se promeškoljim u mestu.

Saznala sam ko je šef, i zgranuta sam. Ali ne smem to da pokažem Danijelu, jer će posumnjati u mene večeras. A to mi nije potrebno. Definitivno ne želim da ponavljam ovo odvratno iskustvo.

"Farmerke su makar... pristojne."-osmotrim svoje noge spakovane u uske farmerke pocepane na kolenima. Ne dopada mi se taj detalj, ružno mi upada u oko i kvari utisak, ali makar sam užasno zahvalna što nije u pitanju uska i kratka suknja. Oh, tek onda bih ga ubila.

"Znao sam da će ti se dopasti."

"Kako si znao brojeve?"-prilazim mu veoma sporim, plašljivim korakom. Ove štikle... Prezirem štikle. Prezirem.

"Brojeve?"

"Garderobe."-mrmljam neraspoloženo a on se nasmeši dok trese cigaretu u pepeljaru.

"Imao sam malu pomoć, a sada..."-skupi dva prsta i prisloni ih usnama. U trenutku kada se začuje zvižduk devojka se vešto popne uz stepenice s neseserom u ruci. Iskolačim oči na nju a onda krećem da se udaljavam od tih dugačkih veštačkih noktiju.

"Oh, prelepa je!"-ona cikne srećna a ja ubrzam korak.

"Danijele, skinuću cipelu i iskoristiću je kao..."-sapletem se a ona me pridrži kako ne bih pala. Prošetam svoj namršteni pogled njenim vitkim telom a onda zagrizem usnu.

"Ona zna šta radi Meg."

"Jel se mi znamo?"-promrmljam a ona odmahne glavom s blagim osmehom.

"Nažalost, ne. Ja sam Danijelova stara poznanica..."-ali izgleda jako mlađe-"Za prijatelje Mindi."-pružila mi je ruku a ja sam se dobro zagledala u njene oči.

"Megan."-rekla sam zajedljivo.

"Te cipele neće biti problem. Obećavam."-osmehnula se blago me gurnuvši na sofu. Spustila je torbu sa šminkom na sto i otvorila je veoma brzo. Iz nje je izvukla neki alat koji bi navodno trebao da me ulepša, ali sam ja davnih vremena shvatila da ništa neće pomoći mom otupelom licu.