AGRESOR - (UREĐUJE SE)

34. Mir

ostavite usputne komentare, zapratite me: @lovewolfs3

¤

34. Mir

"Znači, i dalje ste zajedno?"-pogledao me je mrko a ja sam zakolutala očima. Kako smo uopšte došli do ove teme? Ne želim da pričam o ovoj temi, pogotovo ne s njim.

"Da... jesmo."-neugodno mi je da govorim o ovome, radije bih ćutala.

"I? Kako je na sedmom nebu? Ne grize te savest što uživaš zaljubljenost i ludilo?"-ugrizla sam usnu kako ne bih rekla ono što zaista mislim.

"Ne znam baš da li sam zaljubljena ali..."-znam. Znam da definitivno nisam zaljubljena u Stivena. Čoveče. Šta me onda zadržava pored njega, zašto sam se uopšte uplitala u to ako sam znala da tu nema ničeg?

"Kako to misliš?"

"Komplikovano je."-Kejleb se spusti pored mene na dvosed i privuče me bliže sebi. Dobro Kijan definitivno ima lepši parfem i realno je dosta razvijeniji od Kejleba. Ali Kejleb mi u zagrljaju pruža neopisivu sigurnost koja se podosta razlikuje od one koju mi Kijan uliva samo svojim prisustvom. Istina je da su braća, ali đavolski su drugačiji.

"Šta je komplikovano?"-Kijan ga namršteno pogleda a Kejleb mu se izbekelji.-"Oh, ne idem ja ponovo po komplet za prvu pomoć."

"Život je komplikovan."-mrmljam dok posmatram stočić.

"Znači razgovarate o tvom dečku pajtosu?"-pažljivo ga osmotrim ne uspevši da prikrijem svoj zbunjeni izraz lica.

"Šta to radiš?!"-zaledim se u mestu. Pogled mi je i dalje oboren na kvaku misterioznih vrata i to je trenutak kada shvatim da sam propustila priliku. Odsečan glas prekinuo je moju zlu nameru otkrivanja identiteta strašnog Travisovog neprijatelja. Polako se okrećem, dok polako dopuštam mojim zgrčenim ramenima da se opuste. Previše sam napeta, ne želim probleme.

Foliraću.

Jednostavno je.

Zar nisi rekla da je život komplikovan?!- zli glasić u mojoj glavi zatrubi. Oh.

"Maca ti je pojela jezik?"-izvijem obrvu kada vidim njegovu figuru pokraj gelendera stepenica.Počinjem istinski da mrzim te šugave stepenice.

"Nije te briga?"-osmehnem se na krakto. On me pažljivo posmatra, spreman da skoči na mene svake sekunde.

"To što si zaštićena kao beli medved ne znači da ćeš se izvući s spletkarenjem. Šef nije..."

"Ne, on je niko i ništa. Ali to sam već utvrdila. Kako zanimljivo."-uozbiljim se. Dobrano se trudim da mi glas zvuči dostojanstveno i glasno. Dovoljno glasno da daje utisak jedne ponosne drndave tinejdžerke.

Trudim se jer ovo ne radim često.

Ja nisam neko ko bira razgovor.

"Znaš, on jeste striktno naveo da te niko... Niko ne pipne ali..."-prilazi mi par koraka, a ja se borim s grčem u desnoj ruci koji se pojavljuje svakim njegovim korakom.