AGRESOR - (UREĐUJE SE)

71. Izbor i pijano obećanje

Puno vam hvala na čitanju, nadam se da vam se knjiga dopada. Bliži se kraj, šta mislite o tome?

Zapratite me: @lovewolfs3

Uživajte!

¤

Zapali me svojim usnama

...

¤

71. Izbor i pijano obećanje

"Njemu verujem, ne birni. Stići ćeš kući bez ogrebotinice."-promrmljao me je dok me je stiskao z agrljaju. Duboko sam udahnula kako bih povratila vazduh. Ugušiće me, a opet me ne grli prejako. Ne razumem, kako mu to uspeva?

"Mhm..."-promrmljam dok udišem njegov parfem koji je poput teških droga. Odvajam se od njega kako bih ušla u auto a on mi otvara vrata do zadnjeg sedišta.

"Javi mi se kad stigneš."-Travis govori dok ih lagano zatvara, ali ga ne gubim iz vidokruga jer je prozor otvoren.

"Zašto se-"

"Meg?"-iskrivi glavu blago i značajno me pogleda. Prevrnem očima a onda se udobnije namestim na sedištu.

"Vidimo se."-je sve što izgovorim pre no što on dva put rukom lupi po limariji moćnog automobila.

¤

"Da li si sigurna?"-poslušno sam klimnula glavom potpisujući prokleti komad papira. Advokat kog mi je Travis poslao, Viktor, veoma je detaljan i obazriv. Nije ni čudo što se upliće u pravne začkoljice i probleme na koje Travis nailazi. Verujem da ga nije lako izvući iz govana u koja upada. Ali ovaj čovek stvarno dobo radi svoj posao. Sredio je moj problem, te mi žena koja me je devet meseci formirala u utrobe neće oduzeti sve što bih trebala naslediti od oca lažirajući sve psihičke poremećaje koje ja navodno imam. Nemam ih, nemam. A neću uzeti ni nasledtvo koje mi pripada, prosleđujem ga Marku. To je definitivno jedna od mojih najboljih životnih odluka. Imaće stan, samo njegov stan u kom će moći da živi sa svojom porodicom. Jedva čekam da bebac stigne pa da budem kul tetka koja ga podržava u svim nevoljama. Možda je rano ali tako je suđeno. Verujem da će tako i biti. Biće sjajno.

"Sto posto."-pružam mu papir sa mojim naškrabanim potpisom a onda se osmehnem.-"Zaslužuje svaki metar kvadratni."-govorim dok Viktor klima glavom a onda pakuje papir u kartonsku fasciklu.

"Drago mi je da smo dobili ovaj slučaj."-zastaje s dilemom. Primećujem da razmišlja o rečima koje želi da iskoristi, verovatno dvoumeći se zbog njihove (ne)prikladnosti. -"Bilo je veoma gusto ali.."

"Znala sam da ćemo uspeti."-kažem a onda se osmehnem. Ne veruje Travis njemu za džabe.-"Niste mi rekli, koliko dugo poznajete Travisa?"-pitam znatiželjno dok posmatram njegov strogi stav. Veoma je ozbiljan, istrenirano namršten bez određenog izraza lica.

"Dugo, on je... izuzetan."-pohvali ga a meni dođe da prevrnem očima.

"Da li ste ga izvukli iz-"-zastajem.-"To je verovatno zaštićeno s obzirom da je on vaš klijent, pardon."-mrmljam zbunjeno a on se osmehne. Kratko klimne glavom a onda izvuče jednu vizit kartu iz kutijice na njegovom prestižnom radnom stolu. Osmotri je a onda je spusti pred sebe napisavši broj telefona.

"Ovo je moj privatni broj, nema ga svako. Ali u slučaju da ti ikada zatreba, nazovi me."-pruža mi vizit kartu na kojoj se s blagim odjajem sjaje čisto ispisana slova. Naziv kancelarije, njegovo ime a pri dnu i broj telefona. Tu je i adresa ovog mesta, a na drugoj strani je broj. Nažvrljan, ali je tu.