@lovewolfs3 - follow
-usputni komentari?
¤
Na tepih bacam još jednu majicu na gomilu. Trebala bih češće da sređujem sobu, ima previše prljavih izgužvanih stvari koje prosto izgledaju bezveze. To je moj najveći problem, neurednost. Činjenica da mi je jedna fotelja puna garderobe i svezaka koje koristim za školu....
Šta sam toliko lenja? Da sam sve ovo rasklonila tada kada sam ga ostavljala, onako u hodu, sada ne bih morala da sedim ovde i sređujem komplet sobu.
A i ceo ovaj proces sam započela zbog školskog putovanja koje se bliži a ja neću imati čiste stvari da ponesem. Desilo se to par puta, dok sam bila manja a mamu nije baš zanimalo vodim li brigu o svojim stvarima.
Po petnaesti put me prekida vibracija mobilnog telefona koji je elegantno odložen na krevetu. Nije me briga. Trebalo bi da me nije briga. A opet mi je stalo i... Na kraju ponovo čitam poruku koja mi je pristigla. Opet je on, opet nezadovoljan našim poslednjim razgovorom.
I iako me nervira to što me sada zatrpava porukama i remeti ovu mojušansu za čišćenje, nekako sam mu zahvalna što brine. Ili ne brine i pokušava da spasi samo sebe... Oh Kijane.
Ponovo okrenem Elenin broj ali je ponovo nedostupna. Ona nikda ne isključuje telefon, šta se dešava?
četrdeset tri minuta kasnije
Pod moje sobe je napokon oslobođen garderobe, papira i domaćih, prašina je lepo očišćena a posteljina promenjena. Soba je provetrena na i trenutke me podseća na one alkoholski čiste prostorije koje su tek dezinfikovane. Tako i izgleda, ponovo rođeno.
Bacam se na krevet jer me je ovo potpuno izmorilo. Najčešće sređujem i pospremam kada sam nervozna kako bih se zaposlila i prosto s uma skinula sve brige. Teško je boriti se s svakodnevnim problemima a ne poludeti, i stvarno se ponekada umorim. ČEsto mi bude preko glave svega i... dođe mi da poludim. A onda se kući vratim u taj haos i suočim se sa činjenicom da imam posla koji se mora završiti.
Telefon mi ponovo zvoni i automatski prevrnem očima. Prstom prevučem preko ekrana i zagrizem donju usnu. Nadam se da je ovog puta neću raskrvariti. Delimično se osećam krivo jer mu se ne javljam, da. Možda se nešto dešava i... Možda bih ipak trebala da se javim. ALi opet, da li bi me stvarno zvao da se nešto dešava...? Očigledno je dovoljan sam sebi jer juri kao muva bez glave i...
Plašim se da se ne povredi tom spontanom brzopletošću.
Učiniće stvari za koje misli da su ispravne i-
oh.
Kao da govorim o sebi, nije ni čudo.
Previše smo slični, on i ja.
Volim dan škole jer je to poseban dan za sve učenike - nismo obavezni da dolazimo na dosadnu nastavu koje ni nema. Čitav dan učenici se druže sa profesorima dok se bore ko će kome više da se uvuče i što višu ocenu da izvuče a onda... Već sutradan se sve vraća na staro. Tamo sam se na dan škole pojavila samo prve godine, i otišla sam na pola tog 'događaja'. To je inače najdosadnija sedeljka ikada. A vrhunac događaja je to što psiholog želi da popriča sa svakim, nije bitno da li su u pitanju dve rečenice ili dva sata, pozdravljanje je obavezno. On sam prilazi.
أنت تقرأ
AGRESOR - (UREĐUJE SE)
أدب المراهقين× Problematične ličnosti, bes i neočekivana mržnja. Mlado i neiskusno srce koje se oduvek borilo sa demonima kojima nije doraslo. × Dok pohađa zadnju godinu srednje škole, Megan Martinez, pokušava da izbegne posledice nevolje koju je izazvala na le...
