AGRESOR - (UREĐUJE SE)

66. Zbogom

O s t a v i t e  k o j i  u s p u t n i

S R E Ć N O !

"A, ako bude bolelo izdrži. Drugih opcija sem srmti nema."

-MV

Ponekada se najbolji scenario dogodi zbog najgorih odluka.

"NIJE ME VOLEO DOVOLJNO DA OSTANE."

66. Zbogom

"Megan, neverovatno!"-namrštila sam se s ogromnom željom da ga zadavim golim rukama. Da li je on normalan?!

"Šta ćeš ti ovde?"-uparkirao je motor a onda spustio kacigu.

"Zar ne bih to ja tebe trebao da pitam?"

"Ne bi."-usiljeno izgovorim a izraz njegovog lica se namrči.

"Slagala si me, o čemu si razmišljala?!"

"O svemu! Nisi trebao da dođeš, kako ne razumeš?!"

"Megan, pokušavam da ne razmišljam o činjenici da si me zajebala a inače-"-podigne kažiprst u vis dok mu glas odiše pretnjom.

"Inače šta? Poginućeš zbog ovoga?"

"Pa šta i ako se to desi? To je život."

"Ne! To je glupa odluka doneta pod pritiskom dva kretena."-mrmljam odmahujući glavom.

"Misliš-"

"Da, jebeno samoubistvo."-duboko udahnem.-"Zašto se-"

"A šta si ti očekivala večeras? Da ćemo se svi srećno vratiti kući?"-pritisnula sam dugme na ključevima i automobil se zaključao.

"Ne, nisam to očekivala. Niti očekujem. Ali moraš da razumeš da je ovo moj problem, ne želim da se mešaš."

"Džabe sada! Da me nisi slagala možda bih i..."

"On ne zna za tebe Danijele, neću mu dozvoliti da te povredi. Zato sedi na motor i put pod noge."-glasno kažem s željom da zvučim dovoljno ubedljivo da ga nagovorim na odlazak. Tako je najbolje. Tako ću biti sigurna da neće biti povređen i da će se izvući iz ovih sranja. Ne znam šta duguje Travisu ovoliko ali ovo definitivno nije vredno toga. Mislim da ga čeka svetla budućnost, isuviše je dobar za sve ovo... koliko god bio loš.

"Luda si ako misliš da će to upaliti. Neću te ostaviti na cedilu!"

"Danijele-"

"Šta Danijele?!"-bercne se a ja okrenem glavu u stranu. Kako bih ga samo izlemala sada! Zašto se jednostavno ne urazumi? Zar je toliko jebeno teško?!

"Preklinjem te. Ako misliš da mi činiš uslugu grešiš... Dobri smo, zar ne? Sprijatelji smo se? E pa kao prijatelj te molim te odeš, preklinjem te."-procvilim a on odmahne glavom.

"Baš zato što smo se sprijateljili. Zar da-"

"Molim te."-zakoraknem ka njemu posmatrajući njegove zelene oči, pune dileme.

"Dobro."

¤

Usporenim korakom nastavim napred. Ruka mi podrhtava, ali trudim se da ne razmišljam o očajnoj situaciji u kojoj se nalazim. Duboko udahnem a onda podignem ruku. Napolju i nije neka visoka temperatura. Skrenula sam iza ćoška zgrade a onda osetila kako me bliže privlači sebi. Potpuno me je naslonio uz sebe dok se oštrica postepeno približavala mom otkrivenom vratu.

"Sranje-"-promrmljala sam dok je moj pogled gutao čitavu situaciju. Na kraju samog šetališta, između starih i napuštenih zgrada čekao me je pravi pakao. Obična metalna stolica na betonu, a na njoj svezana Julia. Identično onome što sam videla na snimku pri pozivu. Duboko udahnem a onda me on privuče još više.-"Ne-"