AGRESOR - (UREĐUJE SE)

12. Prokleta ljubav

Vote? :)

¤

"Video sam je sinoć, na kratko."-klimnem glavom dok čekam da nastavi ali nešto mu baš i ne ide. Čekamo kafu u njihovoj porodičnoj dnevnoj sobi koja uvek ima prijatnu atmosferu. Ne znam da li je do ambijenta ili šta već ali, mislim da su oni porodica za kakvom sam oduvek potajno vapila. Uvek su spremni da se žrtvuju jedni za druge, puni podrške i razumevanja, prosto... Njih troje imaju ono nešto. Drugačije smo odgojeni, to je potpuno normalno.

"I? Video si je, kako, gde? Pričaj..."-protrljam šake kako bih ih zagrejala. I dalje mi je malo hladno, mrzim ovaj među period, zima se bliži a ja joj se uopšte ne radujem. Ne želim da budem primorana na pletenu kapu i tople rukavice, pogotovo ne na onu debelu jaknu u kojoj izgledam kao trokrilni šifonjer punjen ko zna čim...

"Pomogao sam joj. Izašao sam u neki klub, baš je super. Tek su ga otvorili..."-izvijem obrvu a onda on brzo vrati temu razgovora na tu devojku. I dalje mi nije rekao njeno ime, pomalo sam uvređena, oh. -"Znaš, zatamljeno je i nekako je - kul."-zadnju reč izgovori dubljim glasom i dođe mi da ga tresnem.

"Kejlebe, pređi na stvar. Ovo ima poentu, zar ne?"-nasmeje se vedro.

"Nisu baš podelili toalet, ili šta već. Nekako je spojen, razumeš."-primetim kako se igra s prstima dok razgovaramo. Kao da se priseća nekog detalja za koji se čvrsto drži da bi mi tačno objasnio o čemu je reč.

"Nemoj mi reći da ste piškili u isto vreme a onda je..."

"Meg, nemoj da me zezaš."-namršti se blago a ja prevrnem očima, ponovo. Moram da prestanem, ali ozbiljno.

"Pređi na stvar, nisu odvojeni i? Tako je u većini klubova gde..."-prekida me bez volje da čuje moje veoma glupo obrazloženje podele kupatila po polovima. Nije to baš sve bajno i sjajno.

"Kako sam ja ušao, ona je stajala ispred jednog od umivaonika i maramicom čistila mrlju na košulji."-pokušavam da suzdržim smeh koji mi juri ka licu. Slatko, zar ne?-"I pod tim užasnim osvetljenjem izgledala je prelepo. Znaš, onako vitka i niska i.... Savršena. Nešto je tiho mrmljala i nije ni primatila kada sam ušao."

"Šta je nosila?"-pitam ga, verujem da je zapamtio. Momci uglavnom ne zapamte boju ili detaljčiće na vašim odevnim kombinacijama, ali prorezi i dekoltei, to će im ostati urezano u pamćenju. Stvar je u tome da sam želela da steknem neki vid te situacije, da mogu lepo da je zamislim a i da protumačim njen stil odevanja za klubove koji očigledno i nisu nešto prefinjeni. Koliko ju je nahvalio, šta će ona tamo uopšte? Moje brojne misli on prekida kratkim opisom njene garderobe. Iznenadi me.

"Neku slatku crnu košulju, đavolje usku. Mogao sam da... Nije bitno i, farmerke, one kao... Kraće malo, kako to zovu... Tri četvrt!"-zapljesne pomalo srećno.

"Znači prikladno?"-klimne.

"Mada..."-protrese glavom.-"Da se vratimo na priču. Ona je pokušavala da osuši neku fleku na košulji, i malo ju je raskopčala, znaš... Ovaj..."-osmehnem se. On je tako sladak dečko, sigurna sam da joj se dopada. -"I onda sam ja pročistio grlo, da joj ne bi bilo neprijatno. A pokušao sam da izgledam ozbiljno i nadrndano ali..."

"Oh Kejleb."-promrmljam prekrivši usne. Skirvam svoj iskren smeh, toliko mi je drago. Kako bih ga samo zagrlila od sreće.

"A onda je podigla pogleg ka ogledalu, ka meni. Pa se malo uplašeno okrenula ka meni. Stajao sam blizu vrata, u beloj košulji na duge rukave, ako te zanima."

"Šmekerski."

"Ukrao sam je od Kijana, nemoj mu reći. Ionako će me zadaviti."-odmahnem glavom. Ne bi ga zadavio ni za živu glavu, čuva ga kao malčice vode na dlanu. Kijan i Kejleb, to je taj tandem iz snova, to je ta večna konekcija između dva brata koji se međusobno čuvaju i obožavaju.