AGRESOR - (UREĐUJE SE)

32. Grafiti i uzbuđenost

obavezno pročitajte poruku autora na kraju, ima zanimljivih stvarčica. :)

¤

32. Grafiti i uzbuđenost

Danijelovo mlitavo telo ležalo je na podu, onesvešćeno. No ipak mogla da opazim njegovo disanje, što me je uverilo da je dobro.

"Dugo se nismo videli Megan."-njegov glas je s moje strane izazivao čisto i istinsko gađenje.

"Dugo ti je trebalo da priznaš."-samouvereno sam rekla posmatrajući njegove neuobičajne zmijske oči.

"Nikada ne bih pretpostavio da ćeš se ti združiti s nekim poput Danijela. Mislim, jesi li videla tog tipa? Isuviše je mekan za ovaj posao, mislim da..."

"Da li ti izgledam kao da me zanima tvoje mišljenje?"-osmehnem se bestidno. Dopustim sebi da udarim prekidač, onaj koji me čini ludom kučkom koju nije briga za pravila.

"Izgledaš kao da ti je očajno potreban savet, da budem brutalno iskren."-prekrsti ruke a onda malo iskrivi glavu. Zakorači ka meni što me ne zastraši, ne ovog puta. -"Izgledaš predivno."

"Vidi, moraš da se odlučiš za jedno od ta dva, loš si u ovome."-rukama se naslonim na lavabo a on se osmehne. Zagrize usnu i mogu da primetim

"Kako ti je noga dušo?"-namrštim se, iritiraju me njegovi pogani nadimci. Kao da me psuje svaki put kada pokuša da mi tepa.

"Oh, da... Onaj kovrdžavi. Veoma zanimljiv dečko, da li su glasine tačne? Da će ostati bez tih ludih uvojaka kose?"-mišići su mi opušteni, sve što je bitno za sada je da Danijel diše, ravnomerno. Koliko god je potrebno da ga održi u životu. Ne verujem da ga je previše povredio. Došao je zbog mene.

"Kovrdžavi je veoma odan i mogla bi mnogo da naučiš od njega."-priđe mi još nekoliko koraka, udaljen je svega pola metra od mene. Spusti ruke pored tela i primetim da su mu prsti nemirni.

"Pretpostalvjam da je vešt sa figarom?"-ne želim da mi priđe bliže.

"Ja sam se udostojio da dođem ovde, i zatičem te samu. Sramota..."-odmahne glavom.-"Ako je šimpanzica Danijel trebao da te čuva, u lošijoj si poziciji nego što sam mislio..."

"Zar opet da te uveravam da mogu sama da se čuvam?"

"A ne, dobro sam zapamtio šta jedan Agresor čini kada ga emocije uhvate pod svoje."-zastane i rukom krene ka mom licu.-"Ja bih više voleo da vidim tvoju drugu stranu, onu primamljiviju i vatreniju od..."

Brzo ga hvatam za podlakticu kako me ne bi dalje dodirivao svojim štrokavim dodirom koji bi me načinio lakom i jeftinom. On se osmehne zadovoljan mojom reakcijom i lako me privučee sebi. Dosta je viši od mene, izgrađeniji takođe. Ali ne verujem da je jači, jer ne može on biti jak koliko ja mogu biti besna.

"Možda je bolje da ne prizivaš đavola."

"Srce, đavo je odavno među nama."-približi lice mom.-"Zabavljaš se s jednim đavolčićem, uživaš, zar ne?"-namrštim se. Jače ga hvatam, dopuštam prstima da još bliže priđu njegovoj koži, da bi kasnije bila obojena ljubičastim nijansama.

"Travise, možda bi trebao da..."

"Mada, nije mi samo jasno na koga od njih dovjice si pomislila kada sam to rekao... Na Stivena ili na onog drugog, misterioznog i..."-očekivajući Kijanovo ime kao da vidim njegov lik pred sobom. U tom trenutku mi srce zalupa brže i stegnem zube.-"Šta bi tačno odgovorila kada bih te pitao kako ti je dečkić?"

"Kopile jedno!"- promumlam dok glavom krećem ka njegovoj, hvatajući zalet da bih ga udarila što jače. Znam da će boleti ali nije me briga. Oboje se zateturamo nazad a onda se on široko nasmeje, zabavljen mojom agresivnijom stranom.