Love Is A Game

81.DIO

/HARRY'S P.O.V/

Izašao sam iz Clarissine sobe kada me na putu zatekla Ivy. Sranje totalno sam zaboravio na nju.

'Što si radio kod nje?'-Počela je s pitanjima. 'Ne tiče te se.'-Odbrusio sam kroz zube dok sam nekako zadržavao suze. 'Ne laži mi Harry. Što si jebeno radio kod nje?!'-Bila je uporna.
'JEBEMU IVY REKAO SAM TI VEĆ,NE TIČE TE SE!'-Bijes je ključao u meni dok me Ivy preplašeno gledala. 'ITEKAKO ME SE TIČE! DEČKO SI MI! MISLIŠ LI DA JE LAKO GLEDATI KAKO DEČKO KOJEG VOLIŠ HODA PO SOBAMA OVAKVE KURVE?! MISLIŠ LI DA JE TO LAKO?! ONDA SI JEBENO U KRIVU HARRY!'-Vikala je iz petnih žila na mene. Bijes je u meni ključao na maksimumu. Toliko jako sam ju jako htio zakucati u jedno od ovih vrata hotelskih soba. 

'ONDA ME JEBENO NEMOJ VOLJETI! JER JA TEBE IONAKO NE VOLIM!'-Izvikao sam se na nju najjače što sam mogao. Oči su joj se zasuzile, a usna joj je počela naglo drhtati. Briznula je u plač i na licu se je jasno moglo vidjeti kako me u ovom trenutku zamrzila iz dna duše. 

'Mene ne možeš voljeti, a njoj bi dao sve jer misliš da je to zaslužila. Slomila ti je srce već toliko puta da bi svaki normalan čovjek odustao i nakon drugi puta. Ali ti ne...'-Rekla je kroz suze koje su potopile njene obraze. Glas joj je pucao i drhtao. 

'Ja nisam odustao zato jer ja nisam normalan. I ona je vrijedna toga da sam takav zbog nje.'-Rekao sam dok mi se suza spustila niz obraz. Nikada zbog nijedne cure nisam pustio suzu. A sada stojim ovdje pred curom koju ne volim i plačem za onom koja pripada drugome.

'Dabogda oboje crkli.'-Rekla je kroz suze i pokupila se niz hodnik. Gledao sam kako odlazi, pa sam brzim potezom ruke obrisao suze. Moram izaći odavde. 

/LIAM'S P.O.V/

Ušao sam u sobu nadajući se da mi Clarissa nije nigdje pobjegla. No nje nije nigdje bilo. Potražio sam ju po cijeloj sobi dok mi za oko nije zapela ženska figura koja stoji na balkonu i promatra grad. Otvorio sam vrata balkona i stao sam do nje.  Stajao sam pokraj nje dok je ona promatrala grad. Bila je duboko u svojim mislima. Vidjelo se na njoj. Kao da je ostala zarobljena tamo.

'Clarissa..'-Nije trzala na moje dozivanje. 'Lissa? Baby?'-Na nijedno od njih. Pogledao sam i ja u istom smjeru kao i ona. Sada razumijem zašto je ovdje došla razmišljati. Jednom kada pogledaš ovaj grad, on te natjera na razmišljanje. Uvuče te u vlastite misli i tada tražiš odgovore na sve što se dešava u tvom životu i zašto jednostavno ne može biti onakav kakav je bio prije. Ovaj put je ona mene probudila iz misli snažno me grleći oko struka ,s leđa. Rijetko kad me tako grlila, ali kad me grlila...bilo bi posebno.  To je bila jedna od stvari koje su je činile drugačijom. Nijedna me nije tako grlila. 

'Liam...'-Prošaptala je tiho.  'Da'?-Rekao sam tiše.  'Imam osjećaj kao da ovome nikada neće doći kraj. I kao da će se kad tad dogoditi još veće sranje nego što si možemo zamisliti. On će učiniti nešto grozno. Ona će učiniti nešto još groznije. Osjećam to. Oboje su uporni i nijedno od njih neće odustati dok netko ne strada. Znam da zvuči suludo ali imam taj neki osjećaj. Neki instinkt.'-Rekla je i zagrlila me jače. Progutao sam knedlu u svom grlu. 

Ne smijem dozvoliti da joj se išta desi.
 
'Nikada baš NIKADA im neću dozvoliti da ti nešto učine. Radije bih da uzmu moj život nego tvoj.'-Izvukla sam iz mog zagrljaja dajući mi ozbiljan pogled njenih smeđih očiju koje su se upravo punile suzama. 'Nema šanse da ti naude. Neću to dozvoliti. Riskirao si toliko toga zbog mene samo da bi ja bila sretna. I da budemo sretni zajedno. Sad je na meni red da to isto učinim.' 'Lissa...je li ti čuješ sebe? Ne trebaš ništa učiniti za nas. Rekao sam ti tisuću puta da smo ti i ja u ovome ZAJEDNO. I kako mi nikada nećeš biti dužna za nešto sam JA želio učiniti. Ja sam to učinio jer te volim. I jer želim imati cijelu svoju budućnost s tobom. Nije me briga za djela, riječi i ostala sranja koja idu uz to kad si mi TI jedino dovoljna. Da budeš uz mene kad je teško i kad je lako. Da me dižeš kad padam. Da budeš moja bolja polovica zbog koje nosim osmijeh na licu. I da imaš moje srce dok ne prestane kucati.'-Rekao sam.

'Jesi rekao si mi to i znam ja to..ali...ne želim cijeli svoj život imati teret na svojim plućima kako si ti davao maksimalno od sebe, a ja minimalno. Nisam takva. Ne mogu biti takva.'-Rekla je s drhtajem u glasu dok joj je suza skliznula niz obraz.  'I ti nimalo nisi takva Lissa... Rođena si da se ističeš u gomili istih koju obični ljudi ne mogu prepoznati jer su im svi isti. Jer su ONI isti. Ti si za mene dala sve. Dala si mi svoju ruku da na nju stavim prsten. Dala si mi svoje srce i uskoro ćeš mi na svijet donijeti prekasnu bebu koju ćemo zajedno odgajati. Dala si mi sve što sam ikada želio. O čemu sam samo pusto sanjao i nadao se da ću to jednog dana uistinu imati. Ti si ostvarenje svih mojih snova Lissa... A to mi je i više nego dovoljno.'

Gledala me svojim predivnim smeđima očima koje i kad plaču, su naprosto predivne. 

'Nikada u životu nikome nisam bila ostvarenje snova. Ili netko tko im je značio. Tko je u meni vidio nešto što si upravo sada vidiš. I što voliš. Nikada nisam bila ili se osjećala voljenom. I onda odjednom dođeš ti...Napraviš sve ovo, zavoliš me kao što i ja zavolim tebe, pa uz sve to dođu i ovi prokleti problemi koji nas samo žele rastaviti.'-Stala je i duboko udahnula, pa nastavila dok sam ju ja pozorno slušao.

'...Mislila sam da će sve biti savršeno kada sam se počela zaljubljivati u tebe. Kada si mi prvi puta rekao "volim te", a ja sam ti uzvratila. I kada si mi stavio prsten na ruku. Živjela sam s tom riječi "savršeno" kao da je jedina koja postoji. I jako...jako sam htjela da u mojim mislima samo ona i ostane. Ali stvarnost me pretukla.'-Rekla je tiše.

'Znam Lissa...i znam da možda ovo nije savršeno kako si zamišljala i kako bi oboje htjeli da stvarno bude, ali stvarnije od ovoga ne može biti. MI živimo u ovoj stvarnosti htjeli to mi ili ne. I priznajem, nije savršeno i možda nikada neće biti...ali trudit ću se da imamo bar maleni dio tog "savršenog." Pa makar u ovom suludo sirovom i okrutnom svijetu.' -Slušala me pozorno, pa je obrisala suze koje su stajale na njenom licu. 

'Ne Liame. Ne želim savršeno. Dosta mi je te riječi koji ljudi toliko jako vole opisivati i njome ocjenjivati. Želim STVARNO. Želim OVO. I znam da mi baš to možeš pružiti.'-

Nasmijao sam se široko i primio sam ju za ruku kojom je brisala obraze. Bacila je pogled na moju ruku koja je držala njenu. Pa je pogledala u mene iščekivajući moje sljedeće riječi.

'Uvijek ću ti pružiti ono što želiš makar to bila ne znam koliko suluda ideja. Ali spreman sam ti ju baš takvu i pružiti.' 

'Volim te.'-Rekla je sa osmijehom od uha do uha. 'I ja tebe.'-Uzvratio sam.