/CLARISSA'S P.O.V/
Louis me dovezao do hotela u kojem su odsjeli. Rekao mi je na kojem je katu i u kojoj sobi. Nasmijala sam se široko i ušla sam u lift. Pa neću valjda ići pješice do 7 kata. Kada sam došla krenula sam niz dugi hodnik sa kojeg su sa svake strane stajale sobe. Tražila sam sobu 32 u kojoj je Liam odsjeo. Srce mi je kucalo prilično snažno i samo sam ga jedva čekala zagrliti. Ugledala sam sobu 32 i došla sam pred njegova vrata kada sam začula viku. Poznat muški glas i ženski kojeg sam već negdje čula, ali nisam znala gdje točno.
'Samo odjebi od mene već jednom! Zaručen sam za Clarissu i ti i ja nikada ali nikada nećemo ponovo imati ono što smo imali!'-Izderao se. 'Ne budi glup Liame! Oboje znamo da ju ne voliš i da ti je ona samo jedna faza kako bi prebolio mene. A to ne možeš. Stvorena sam da ti budem pod kožom. Da bez mene ne možeš disati. Da zbog mene noćima ne možeš spavati. I da ti ja jedina kad god legneš pokraj nje, da ti ja budem u mislima ma koliko god ti mene pokušavao zaboraviti i zamijeniti drugom. Nimalo boljom od mene.'-Uzvratila je oštro dok je mene zaboljelo u prsima.
'U krivu si Sophia...Nisi mi pod kožom. Bez tebe itekako mogu disati. Mogu spavati bez problema i meni nitko osim nje ne može biti u mislima. Možda leži pokraj mene, ali je i dalje dio mojih misli. Svaki mogući trenutak. I da se razumijemo...ona je itekako bolja od tebe. I uvijek bude.'-Nasmijala sam se i snažno sam otvorila vrata.
Ušla sam u sobu i oboje su imali vilicu do poda. Šokirao ih je moj dolazak. Okrenula sam se prema njoj i drsko sam se nasmijala.
'Koliko god ti puta pokušavala stati između nas, nazvati me svakakvim imenima, Liamu utubiti u glavu kako si bolja od mene, nemoj zaboraviti da sam ja ta koja ga voli, a ti si ta koja to nikada nije znala. I sad kada ja to znam...bojiš se da ga više nećeš moći kontrolirati kao što si mogla prije. Ali žao mi je draga...ovdje igra završava. Mi smo pobijedili, a ti odlaziš podvijena repa.'-Rekla sam joj i okrenula sam se k Liamu. Liam me brzo povukao u svoj zagrljaj i nasmijao se.
/LIAM'S P.O.V/
Ostao sam u šoku kada je Clarissa uletjela i ubacila se u ovu svađu. Ubila je Sophiu tamo gdje treba,a ja sam ju morao povući k sebi u zagrljaj.
'Jebeno si savršena!'-Rekao sam. 'I uvijek ću to biti. Za tebe.'-Rekla je i nasmijala se, a onda i ja. Sophia nas je gledala sa ljubomorom i mržnjom u očima. 'Nikada, ali nikada me nećete pobijediti. Ti kujo pogotovo. Pamtit ćeš moje ime do kraja svog života jer ovo nije gotovo. On će biti moj, a ti ćeš ostati samo uspomena.'-Sophia je rekla ljutito, a moja Lissa se na to nasmijala. 'Samo navali. Vidjet ćeš da ću ja biti ta koja će odnijeti pobjedu ,a ti ćeš biti ta koja će ostati samo ružna uspomena iz prošlosti. A onda kad se to dogodi shvatit ćeš da je vrijeme da se makneš od nas. A to će se dogoditi milom ili silom.'-Nasmijao sam se.
Nisam znao da je toliko hrabra i drska kada sam ja u pitanju. I da ima snage da ju ubije ne samo osmijehom ili pogledom nego i riječima. I onda me ljudi pitaju što je toliko posebno u vezi nje. PA SAVRŠENA JE!!! Drska, hladna i bezobrazna za neke, a nježna, plaha, mirna i puna ljubavi za mene.
'Ona ti je rekla svoje. Ja sam ti rekao svoje. A sada je vrijeme da se pokupiš i nestaneš iz našeg života jednom zauvijek. Ti i ja smo GOTOVI! Prošlost je prošlost. Ja svoju budućnost imam. Vrijeme je da ti nađeš svoju čim dalje od nas i prestaneš nas pokušavati rastaviti. Još jednom te ulovim u blizini sebe ili blizini Lisse, kunem ti se svojim životom...imat ćeš posla sa policijom.'-Pogledala me s toliko mržnje koju nikada nisam vidio u njenim očima.
'Ako misliš da će me to zaustaviti gadno se varaš. Ovo je tek početak pakla koji vas čeka.'-Rekla je drsko i hladno, pa se nasmijala. 'Ona će nestati iz tvojeg života kao da nikada ni nije bila u njemu.'-Rekla je, pa se okrenula i otišla iz sobe. Clarissa se stisnula u moj zagrljaj u trenu kada je otišla.
'Zašto ne može odjebati od nas već jednom!'-Rekla je i mogao sam čuti kako joj glas puca. Plakat će. Stisnuo sam ju jače u svoj zagrljaj kako bih pokušao zaustaviti da ne plače, ali uzalud. Osjetio sam kako joj suze padaju niz moju sivu majicu. Jebeno ju ovo ubija. A ja ne znam kako da nas oboje izvučem iz ovog sranja u koje smo upali.
'Ne znam baby...samo znam da će tek sada izbiti ne borba, nego rat.'-Rekao sam, a ona je uvukla suze u sebe i odmaknula se iz mojeg zagrljaja. Obrisala je suze i nasmijala se nekako snažno, nekako odlučno. Nikada na njoj nisam vidio takav osmijeh.
'Želi rat?! Onda će ga i dobiti!'-Rekla je. Pogledao sam ju ozbiljno. 'Što imaš u planu?'-Upitao sam ju. 'Ne znam, ali kada će doći vrijeme za to, znat ću što imam u planu.'-Rekla je. 'A onda?-Upitao sam. 'A onda će poželjeti da me nikada nije upoznala i da se nikada nije miješala između nas.'-Pogledao sam u nju izbezumljeno jer sam znao da bi iz ovoga moglo proizaći svašta, ali ako se i dogodi neko veće sranje, znam da nju i dalje imam uz sebe.
'Neka rat započne.'-Rekao sam, a ona se samo nasmijala.
أنت تقرأ
Love Is A Game
أدب الهواة"Ne obećavaj mi nešto za što je nemoguće dati obećanje. Samo budi tu i uvjeri me da griješim svaki puta kada mislim da ću te izgubiti."
