Love Is A Game

73.DIO

/LIAM'S P.O.V/

Sjedio sam u autobusu kada mi je jeza prošla tijelom. Od glave pa do pete.  Kao da će se nešto dogoditi. Kao da se nešto već događa. Nešto za što ne znam. Srce mi je počelo jače kucati i puls mi se ubrzao. Strah je strujao mojim tijelom i jednostavno sam imao potrebu sada čuti Clarissin glas i uvjeriti se da je dobro. Ukucao sam njen broj i čekao sam da se javi. 

'Ajde Lissa...samo se javi.'-Mrmljao sam u sebi. 'Da?'-Javila se drhtavim glasom i veliki kamen pao mi je sa srca. Znam da joj je glas bio drhtav, ali hvala bogu da mi se javila. 'Hej baby. Ja sam. Je li sve u redu?-Rekao sam i sitno sam se nasmiješio. 'Hej... Sve je u redu ne brini.'-Rekla je nekako nesigurno. Mogao sam to čuti u njenom glasu. Kao da je nešto skrivala jer nije htjela da se opterećujem. 

'Sigurno? Jer čujem ti u glasu da nešto nije u redu.' -Rekao sam. 'Da u redu je samo mi je hladno i fališ mi.'-Rekla je. Zacrvenio sam se ali opet sam se osjećao tužno. I ona je meni falila toliko jako da je boljelo. 'Pokrij se Lissa.. Ne želim da ti bude hladno. Ali znaš...i ti meni fališ.' 'Hoću ali znam ja to. Znam da ti falim.' Nasmijao sam se sitno. Oduvijek je sve znala. 

'Samo...bojim se za tebe. Bojim se da se događa nešto što ne bi trebalo. Što ja ne mogu  zaustaviti ma koliko god ja to jako želio.'-Rekao sam. 'Samo si paranoičan Liame. Sve je u redu. JA  sam u redu.' -Rekla je. 'Moraš biti...'-Rekao sam tiše. 'I jesam. I znam da je grozno to da sam ovdje sama i da nitko ne pazi na mene i kako misliš da nešto nije u redu ali je. Stvarno je.' 'Dobro onda samo...htio sam te čuti i uvjeriti se da je sve u redu . Moj mozak se poigrava sa mnom od kada sam sjeo u bus i samo sam trebao čuti tvoj glas.' 'Znam...i ja tvoj.'-Nasmijala se.  'Ovaj...idem ja nešto pojesti. Javim ti se kasnije.'-Rekla je. 'Može. Ajde dobar tek baby i volim te.' 'Hvala. Volim i ja tebe.'-Rekla je. 'Više nego što si možeš zamisliti.' 'Vjeruj mi...itekako mogu.'-Rekla je dok se začuo sitan osmijeh prije nego je poklopila.

/CLARISSA'S P.O.V/

Sjedila sam na kauču dok mi je mobitel stajao u ruci. Drhtala sam. Svaki dio mog tijela drhtao je kao da je unutar kuće zimska hladnoća.  Nisam znala da li je to bilo od ovoga poziva ili straha, ali drhtala sam. Toliko toga mi je prolazilo kroz glavu. Htjela sam vikati na sav glas ali uzalud...i da vičem nitko me ne bi čuo. Da stanem pred nečije lice i samo kažem ono što čuvam u sebi, ne bi me razumjeli. Ne mogu ni ja samu sebe razumjeti, a kamoli da me drugi razumiju. 

Ponovno kucanje po vratima me budi iz misli. Strah je prozujao mojim tijelom. Nije valjda da se vratila... Laganim koracima sam došla do vrata. Drhtavim rukama sam primila kvaku. Nisam znala tko ili što me čeka na vratima ali nakon onoga maloprije sve je moguće. Lagano sam otvorila vrata i ispred mene je uskoro stajala visoka smeđa djevojka smeđih očiju i duge smeđe kose koja je sada bila svezana u visok rep. Bila je to Eleanour. S obzirom kako nemam nijednu prijateljicu ovdje i kako me pola ljudi ovdje već mrzi, jedino mi je El ostala kao prijateljica. 

'Hej El.'-Rekla sam i sitno sam se nasmijala. 'Hej Clarissa. Mogu li ući?'-Upitala me. 'Naravno.'-Rekla sam i pustila sam ju unutra. Sjela je na kauč i pogledala me. 'I što te dovodi k meni?'-Upitala sam ju.  'Pa ovaj...mislila sam pošto nema Liama, da ti treba društvo. Netko s kim ćeš razgovarati o nečemu potpuno desetom što će ti držati misli podalje od Liama.'-Rekla je.  'Bome si dobro mislila.'-Rekla sam i sjela sam do nje na kauč.  'U kaosu sam. Nedostaje  mi.'-Rekla sam. 'Da znam ali hej...vidjet ćeš kako će tih godinu dana brzo proletjeti.'
'Nadam se. Ne volim kada sam razdvojena od ljudi koje volim.' 'Zato jer si oduvijek imala malo ljudi koje si voljela i onda su zbog razdvojenosti zaboravili na tebe. I na ono što je bitno.'-Rekla je i izbacila me iz takta. 'Da ovaj...kako si to znala?'-Rekla sam tiše.

'Moglo bi se samo reći da Lou i ja puno pričamo o svemu. A ti si u većini slučajeva najviše tema.' 'Ali ja to ne želim. Ne želim da vam budem tema. Vi bi trebali pričati o onome što planirate sada kada ste u braku, a ne o meni. Onda se osjećam kao da sam vam teret. Kao da sam Louisu teret.'-Rekla sam i potiskivala sam suze koje sam osjećala u svojim očima. Nikada im ne bih htjela biti na teret. Louisu pogotovo. Ne zaslužuje da mu budem na teret sada dok je oženjen za El. Zaslužuje biti sretan. Stvarati planove. Imati tu budućnost koju si je zacrtao, a ne da se bavi problemima njegove mlađe sestre. Ne treba mu to.  Niti će mu ikada trebati. 

El me pogledala i pogladila me po ruci.

 'Nikada nemoj misliti da si svojem bratu na teretu kad nisi. On tebe voli i ti si mu jedina u obitelji koja mu znači i koja je bila uz njega kada nitko drugi nije bio. Kada je otišao od kuće bez pozdrava sa roditeljima, a tebi je rekao...što ono?'-Upitala me jer je znala da znam odgovor i da to moram ja reći. Udahnula sam duboko kako mi se suze ne bi spustile niz obraze. Prošla sam drhtavo rukom kroz kosu. 

Rekao mi je: 'Znam da ćeš jednog dana shvatiti kako tebi nije mjesto ovdje. Uz njih. I kako zaslužuješ biti sretna i kako zaslužuješ bijeg od onoga što ti toliko godina stoji na plućima. I kada napokon shvatiš što je dobro za tebe i što uistinu zaslužuješ, znaš gdje ćeš me pronaći.'-Suze su se sve više i više nakupljale u mojim očima.  '...Samo me nazovi i šaljem ti kartu za L.A.' 'Poslije toga je ostavio maleni poljubac na mom čelu i zagrlio me snažno. Nije me mogao gledati kako me lome. Uništavaju...htio je da budem sretna. Da napokon budem jebeno sretna...'-Rekla sam dok su mi se suze kao slapovi spustile niz obraze. Pogledala sam u El koja je imala suzne oči, pa sam pogledala u pod. Igrala sam se svojim prstima dok mi je donja usna drhtala od suza. 

 'Oduvijek je bio moj veliki braco. Čak i kada sam mu znala kroz svađe znala reći tisuću puta 'mrzim te.' Oduvijek je bio uz mene.'-Rekla sam. 'I još uvijek je. Vidjela si i sama. Tu je za tebe. Bilo kad i bilo gdje. Rekao mi je da se zakleo na to da više nikada nikome neće dozvoliti da te povrijedi. Jer te ne voli vidjeti takvu. Ono što boli tebe, boli i njega.
Vidjela sam kakav je bio kada je saznao da ti je slomljeno srce. Kada nisi izlazila iz svoje sobe tjedan dana. Kada si šutjela i samo gledala u jednu točku na zidu. Clarissa...on nije spavao noćima. Jedva je komunicirao sa mnom. Jedina osoba s kojom je tada htio komunicirati si TI. Više od ičega ti je htio pomoći.'  'Oh Lou...-Tiho sam rekla dok su mi suze i dalje padale niz lice. Nisam znala da ga je to toliko boljelo. Ali vidim sada da jest. Da je samo htio pomoći, a ja sam ga odgurivala od sebe. A nisam trebala...

'Što još El? Reci mi.'-Samo sam htjela saznati još. 'Prvih tjedana kada je stigao ovdje, samo o čemu je razmišljao bila je njegova mlađa sestrica. Kako je ona? Što radi? Je li joj dobro? Da li plače? Da li se smije? Da li ga treba uz sebe? Bio je izgubljen. Pokušavala sam doprijeti do njega ali koliko god sam pokušavala, nisam uspjela.' -Udahnula sam duboko, a ona je obrisala suze. 'Znam kako mu je bilo. Brinula sam za njega. Kako mu je tamo? Da li mu je dobro? Da li će se snaći u tom velikom gradu? Ali znala sam da je oduvijek bio snalažljiv i uporan. Ono što si je zacrtao, to je i ostvario. Oduvijek sam mu se divila. Bio je moj heroj. I dan danas mu se divim makar smo oboje odrasli. Uvijek je bio korak ispred mene.'-Nasmijala sam se sitno, pa sam pogledala naprijed. I onda u El. 

'Sretna si što ti je on muž.'-Rekla sam i zagrlila sam ju. 'A ti si sretna što ti je on brat.' 'Jesam. Sretna sam.'-Rekla sam tiše, te sam ju jače zagrlila. Odvojila se od mene, pa me pogledala. 'Što je?'-Upitala sam ju. 'Ti si snažna. Nemaš pojma koliko. Zato ne daj da te ovo sruši s trona. I kada god osjetiš neku slabost ili potrebu za razgovor, znaš koji je moj broj.'-Rekla je i nasmijala se. 'Hvala ti El...stvarno ti puno hvala. Dugujem ti doživotno.'-Rekla sam i nasmijala sam se. 

'Nikada mi nećeš dugovati za takvo što. Naši dečki su u pitanju. Ti i ja smo zajedno u ovome.'-Rekla je. 'Jesmo. Zajedno smo u ovome i koliko god nam bilo teško ovdje smo jedna za drugu. Je li tako?'-Upitala sam ju. 'Tako je. Zato osmijeh na lice i suze na stranu. Vrijeme je da izađemo malo van na žensko druženje.'-Rekla je i podigla se s kauča.  'Hvala El...ali ne danas. Umorna sam i samo ću otići spavati. Ali još jednom hvala ti što si došla.'-Rekla je. 'Uvijek Clarissa.'-Nasmijala se, pa je stala na ulaz.

  'Ali hajde...onda te ostavljam na samo. I zapamti...ako me trebaš, samo okreni moj broj.' 'Hoću.'-Rekla sam, a ona mi je mahnula. Uzvratila sam i zatvorila sam vrata.