Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 7. deo

~ Crni anđeli ~
●7.deo●
✻VEČE✻
✦Denz✦
Zajedno sam sa Markusom pravio razne planove i ideje za naredni zadatak, ali kako god da smo smislili nemamo dovoljno vremena za sve. Obojica smo ceo dan mozgali i znojili se, ali rešenja nema pa nema. Čak su se i Kleo i Šej vratile sa treniranja preumorne i samo otišle u sobe.
M: Ja više ne znam!
Baci par papira iznervirano na drugi kraj stola pa izdahne zavaljujući se u fotelju.
D: Idi da spavaš, možda ja nešto noćas smislim.
Mrzovoljno me posluša i ode u svoju sobu, a ja skupim one papire na jednu gomilu. Htedoh da krenem ispočetka, ali ubrzo začujem dahtanje i stenjanje iz njihove sobe, pa prevrnem očima. Ništa od mog rada noćas.
Na brzinu uđem u kuhinju i sipam čaj u šolju ignorišući njihove zvukove, te ubrzo začujem kako su se konačno utišali. Možda ću sad moći na miru da radim. Krenem ka vratima, pa ugledam Šej na njima u majici na bretele i šortsom.
D: Zar ti nisi u sobi?
Š: Ne mogu da spavam odjednom.
✦Šej✦
Sa izbačenom donjom usnom klimnu glavom, pa naspe čaj u još jednu šolju i da je meni.
D: Kamilica. Možda te uspava.
Prođe pored mene i izađe na terasu kroz trpezariju, te sedne za okrugli drveni sto. Zavrtim svoju šolju u ruci, pa sitnim koracima izađem i ja na terasu, te sednem do njega. Nije se ni trgnuo, te otpije gutljaj vrelog čaja što i ja uradim ali se opečem.
Š: Što ti ne spavaš?
D: Patim godinama od nesanice.
Odgovori hladno pa se zagleda negde ispred sebe, a ja počnem da šetam pogledom smišljajući kako da započnem drugu temu.
D: Prošle su ti modrice.
Na tren prebacim pogled na ruku gde zaista više nije bilo modrica, pa se na kratko osmehnem.
Š: Izgleda da je mast pomogla.
Pogledam ga odozdo neprimetno misleći da on gleda u mene ali uzalud. Ima ozbiljan izraz lica koji se ni po koju cenu ne menja i gleda opet negde daleko.
Š: Jesi li se ti bojao polaganja?
Podigne obrve na kratko otpijajući još jedan veliki gutljaj, pa cokne zubima.
D: Zašto bih se plašio kad sam znao šta radim.
Tužno spustim pogled pa počnem da tapkam po ivici šolje nervozno. On je znao šta da radi i znao je šta ga čeka, a ja ne znam ništa...
D: Bojiš se zar ne?
Iznenađeno podignem pogled i susretnem se sa njegovim očima, pa se i sama spetljam.
Š: Ja... malo... Ti si bar znao šta treba da radiš...
D: Imaćeš 2 minuta da se popneš uz konopac dug 6 metara.
Šokirano ga pogledam pa progutam knedlu neprimetno. Zato me je Kleo terala toliko da se penjem uz konopac danas.
Š: Samo to...?
Nevoljno ga upitam plašeći se da je konopac samo početak testa, ali on odmahnu glavom.
D: To je samo za ulazak u bandu, između bandi se svašta odvija. Imaćeš i zadatke.
Na tren podignem obrve pažljivo slušajući pa popijem malo čaja.
Š: Pretpostavljam da je druga banda Andreova?
D: Mhm.
Tiho prošaputa ne gledajući me ovog puta, pa odlučim da još malo ispitujem kad je već krenuo da razgovara sa mnom.
Š: Šta njegova banda radi drugačije od naše?
D: Mi smo lakši, imamo samo poslove sa drogom, a njegova je daleko teža. Kod njih su glavna ubistva. Imaš sreće što ne ideš kod njih na polaganje.
Š: Kakvo je njihovo polaganje?
D: Morala bi da ubiješ nekoga.
Nervozno pucnem prstima ispod stola, pa sklonim pogled u stranu.
Š: Zašto je Markus toliko besan na njega?
D: To bi već trebala da pitaš brata, nije na meni da kažem.
Ispije zadnjih par gutljaja svog čaja, pa se odmakne od stola.
Š: Zašto si ti ušao u bandu?
D: Naspavaj se, u podne ti počinje polaganje.
Po ko zna koji put skrene sa teme, pa izdahnem tiho, ali se on za par sekundi vrati i proviri kroz staklena vrata.
D: Napuderiši dobro dlanove pre nego što počneš da se penješ. Kleo ti to sigurno nije rekla.