Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 45. deo

~ Crni anđeli ~
●45.deo●
✦Denz✦
Naslonim se na polukružnu ogradu mostića, pa se zagledam u plitak potočić koji prolazi ispod mosta. Ne mogu da verujem da baš danas hoće o njoj da sluša.
D: Nije mi bilo lako kad sam video da leži mrtva...
Š: Ne pričaj mi to. Pričaj mi o lepim trenucima, kakva je bila, na šta se smejala, kako ste se upoznali.
Osmehnem se na tren ovaj put gotovo beživotno, pa obližem usne kad se ona nasloni na ogradu pored mene.
D: Iako je bila samo godinu dana mlađa od mene, sazrela je pre vremena. Toliko sam primetio za ono vreme koje smo se družili.
●FLASHBACK●
Uzimam tamno sivi poslužavnik sa ponovo nekim odvratnim pireom i graškom na tanjiru, pa sednem sam za sto. Namrštenim pogledom prelazim preko već nekih poznatih lica u kantini u već petom domu i najzad zadnjem u kom ću biti. Nakon Nove godine i mog 18. rođendana konačno ću izaći odavde. Ali treba još sedam meseci da prođe do tad.
Svakim zalogajem mi se želudac grči dok mi odvratna hrana prolazi kroz stomak, ali ne pokazujem to na licu. A onda ulazi lice koje nisam video pre. Tamno smeđa talasasta kosa dolazi skoro do kraja njenog struka, a dugačke rukave tanke sive majice snažno povlači preko zglobova ruku nervozno. Uplašeni pogled joj vlada na licu, te se napokon smesti za jedan sto daleko od mog koji je u ćošku kantine. Sklonim pogled ali svaki put bi se pogled sam vratio do nje, i tada je i ona mene pogledala. Smeđe oči direktno gledaju u mene sklanjajući uplašenost sa svog lica, a zatim je usledio smešak. Uplašeni i nevini smešak koji je zasigurno meni upućen. Ali ja ne podižem usne, ne pravim osmeh, jer ne umem. Nikad nisam umeo. Nastavim sa svojim jelom ovog puta ne dižući pogled sa hrane, pa čim završim ostavim poslužavnik na stolu i izletim iz kantine.
●END OF FLASHBACK●
D: Par dana nakon toga smo počeli poneku reč da razmenjujemo na hodniku kad se sretnemo. I preraslo je u nešto više od prijateljstva, ne znam ni sam šta tačno. Kada sam se vratio po nju... onako u krvi...
✦Šej✦
Š: Dobro je, ne moraš dalje.
Prekinem ga kako me se bi mučio dalje, ali on odmahne glavom.
D: Moram. Bio sam slomljen. Po prvi put sam osetio takvu bol u sebi dok su me gurali što dalje od nje. Nisu mi čak ni rekli gde je sahranjena, tvrdili su da sam joj niko i ništa.
Stegne mi se grlo i najradije bih zajecala pored njega jer osećam njegovu bol, ali se provučem ispod njegove ogromne ruke i zagrlim najsnažnije što mogu. Najpotrebnije mu je to sad.
Nasmeje se u mojoj kosi, te se odmaknem od njega sa osmehom.
D: Veruješ li mi da sam ovako počeo da se smejem tek otkad si ti došla?
Široki osmeh se ocrta na mom licu pa mu skočim u zagrljaj. Veće radosti u mom srcu nije moglo biti..!
Š: Mogu još jedno pitanje da ti postavim?
Upitam ga kad me spusti na zemlju, pa klimne glavom.
Š: Zašto si mi kupio ogrlicu?
Pređem prstima preko zvezdica na njoj gledajući čas u njegove oči a čas u usne.
D: Ti voliš moje poljupce u vrat..
Spusti se do mog vrata ostavljajući poljubac o kom priča, pa odmah zagrizem svoju usnu.
D: Tako ću uvek biti blizu tvog vrata...