Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 15. deo

~ Crni anđeli ~
●15.deo●
✻JUTRO✻
✦Denz✦
Ispijajući svoju prvu jutarnju kafu u kancelariji, otvorim ponovo posle dugo vremena moj folder. I ove noći sam spavao svega dva sata i to isprekidano, ne znam ni kako uopšte hodam i funkcionišem.
Starost: 20 godina
Mesto rođenja: Španija
Roditelji: Nepoznati
Ulazak u bandu: Odobren
Prelazio sam preko svih tih informacija, ali bi mi se pogled uvek vraćao na roditelje i njihovu nepoznatost. Nisam odavno uzeo svoje papire da pročitam, a Šej me je na to iznenada podsetila.
Začujem kucanje na vratima, a odmah zatim i Šej na njima, pa uz uzdah brzo vratim papire u fioku.
Š: Dobro jutro.. Znaš li gde su Markus i Kleo?
D: U sobi?
Š: Kucala sam, ali niko ne odgovara..
Ustanem i prođem pored nje zatvarajući vrata kancelarije. Bolje ja da vidim ono na šta sam par puta naleteo nego ona.
Kucnem jako par puta, ali ni ja ne dobijem odgovor, pa izdahnem.
D: Idi u kuhinju i čekaj ih dok dođu.
Š: Zašto?
D: Ne želiš da vidiš ovo, veruj mi.
Okrenem se ponovo ka vratima, pa ludački uđem u sobu gde se oboje prepadnu i počnu da se pokrivaju do grla.
K: Denz.. mi...
D: Nije mi prvi put da naletim na ovo, ionako se čujete stalno noću.
M: Nije ti valjda Šej nešto rekla?
D: Nije, ali sigurno da i ona čuje sve. Oblačite se, doručak!
Izađem iz njihove sobe i odem u kuhinju gde samo zateknem jelo, ali ne i Šej za stolom.
Zbunjeno podignem ruke, pa izađem iz kuhinje i krenem ka kancelariji.
D: Zar ti nisam rekao...
Taman počnem iznervirano da govorim dok otvaram vrata, ali ona nije ni tu. Pa gde se ta devojka više šunja?!
Razgledajući oko sebe krenem ka malom hodniku iza stepeništa pa naiđem na otvorena vrata kao i na njenu figuru.
D: Ti još nisi naučila da ne njuškaš okolo?!
Već iznervirano viknem jer njoj kao da treba dadilja..!
Š: Šta je sve ovo..?
Ne okrećući se ka meni glavom pokaže na prostoriju ispred sebe, pa izdahnem i stavim ruke na bokove. Ušla je u našu oružarnicu gde je raznorazno oružje od manjih pištolja pa do velikih automatskih pušaka bilo naslagano na rešetke na sva tri zida prostorije.
D: Oružje.
Hladno odgovorim iako ona već to zna, ali joj neću ja dati odgovor koji traži.
Š: Zar se mi ne bavimo samo drogom?
D: Ovo je opasan posao, zahteva da imamo oružje.
Uplašeno me pogleda pa se malo izmaknem jer ugledam kako nam se Markus i Kleo približavaju.
M: Šta ćete ovde vas dvoje?
D: Nismo rekli Šej da imamo oružje.
Pogledam ga sa strane jer ipak mislim da je on trebao njoj da kaže za oružje.
M: Šej, jeste mi samo prenosimo drogu i kupujemo je, ali oružje moramo imati. To je obavezno.
Š: Kad si mislio da mi kažeš..?
Slomljeno ga upita, te vidim u njenim očima... razočarenje? Nisam znao da će je ovo tako pogoditi.
✦Šej✦
Š: Jel nisam dovoljno dobra? Jel treba i kod tebe neki test da položim?!
K: Šej, ne pričaj tako. Juče si se pokazala na svom prvom zadatku, a mislili sam da još uvek nije vreme da ti kažemo za oružje. To ne znači da ti ne bismo rekli.
Kleo mi smireno objasni stvari, pa obrišem konačno suze koje sam skrivala samo od Denza. Ne želim da me vidi kako plačem za ovako neke stvari.
Š: Vi meni ne verujete, zar ne?
Razočarano upitam njih troje očekivajući da mi u lice kažu da ne veruju novom članu svog tima.
K: Naravno da ti verujemo Šejice, svima si nam draga..!
M: Znaš da te bata voli puno!
Priđe mi i snažno me zagrli podižući me sa poda, ali ja preko njegovog ramena pogledam u Denza koji bez reči samo odšeta od nas i izgubi se negde u kući.