Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 65. deo

~ Crni anđeli ~
●65.deo●
✦Šej✦
M: I dalje nisam zaboravio da ste me lagali, ne prolazite tako lako!
Odvojim usne od Denzovih i pogledam radosnim očima Markusa koga je Kleo grlila zadovoljno i ponosno.
M: Imaš sreće što je već pretučen, inače bih ga ja pretukao.
K: Hajde, ne budi tvrdoglav. Pusti ih da jedu.
Sednem na kraj kreveta već uzimajući hranu sa stola, pa njih dvoje izađoše, a ja sednem pored Denza davajući mu sendvič u ruke.
Š: Šta ti je rekao, šta ti je rekao??
Užurbano počnem da ga ispitujem punih usta dok mi se on smeška.
D: Ne moraš ti sve da znaš.
Š: To si mi rekao i kad sam istraživala o tebi..!
D: Još nisi naučila.
Već napola zagrižen sendvič približi mom licu i umaže mi nos krem sirom.
Š: Hej!
D: Ne jede se nosem, nego ustima.
Š: Ti si to uradio!
Počne da mi se smeje, te ga oborim na jastuk.
D: Jao glava..!
Stegnem zube i obrve gledajući kako se mršti, pa pređem nežno rukom preko gaze.
Š: Izvinii!!
Osmehne mi se na trenutak, pa počne da uvija prstima moju kosu a zatim je i pomiriše sklapajući oči. Spustim glavu na njegova prsa blago ga mazeći.
D: Ostaćemo mi gladni..
Š: Denz..?
D: Hm?
Uzdignem se ponovo pa stavim ruke pored njegove glave naslanjajući se na njih.
Š: Ja.. Htela sam da ga ubijem u momentu.. Ali želim da ti se izvinim i za to što sam ga u koleno upucala. Kad sam te videla u ranama, poludela sam i...
Prekine me u sred rečenice nežnim poljupcem kroz koji sam osetila maleni i slatki osmeh.
D: On je tebe takođe upucao, ja treba tebi da se izvinim. Da se tebi nešto gore desilo ili da te je ubio kao nju... Nikad sebi ne bih mogao da oprostim.
Par suza padnu pravo na njegove obraze, te me povuče da legnem na njega ponovo. Obgrlio mi je leđa čvrsto i ni u jednoj sekundi nije popustio taj stisak.
✦Andre✦
Otvorivši oči ugledam prvo prokleto sunce koje mi bode oči, a zatim ugledam i Enino lice.
A: Jesam li ja to umro?
E: Daleko bilo...
Nežno prošaputa mazeći mi obraz, pa se za par trenutaka priberem i uspravim na ruke.
Osećam trnce kroz desnu nogu, te se otkrijem i vidim da je cela zavijena. Hvala Bogu, nisam ostao bez noge..! Zabacim glavu na naslon kreveta duboko disajući, pa u sobu uđe naš doktor.
A: Sačuvao si mi nogu, svaka čast. Zato ćeš sačuvati svoj život.
Kroz dahtanje mu se obratim jer vrlo dobro zna da bi izgubio život da nije uradio kako sam mu naredio.
Doktor: Sačuvao nogu jesam, ali imaćeš do kraja života problema sa nogom.
A: Šta, neću je osećati više?
Doktor: Osećaćeš, ali ćeš vući nogu. Nikada nećeš moći da hodaš kao pre.
Skupim usne u ravnu liniju povećavajući bes u sebi, te počnem da skupljam pesnice stezajući time i čaršav ispod sebe.
A: Napolje!
Dreknem glasno, pa se doktor pokupi, a za njim pođe i Ena.
A: Ti ne. Ti odsad ovde stanuješ.
Kroz uplašenost na licu joj se ipak stvorio neki mali osmeh, te progutam knedlu besa u grlu.
A: Dodaj mi onu fasciklu.
Sa stola je uzme i da mi u ruke, te je otvorim i pročitam prvi papir sa zlim osmehom.
A: Neka te neko od momaka odveze do stana da uzmeš svoje stvari, onda se vraćaš ovde.
Sa zadovoljstvom krene kako joj i kažem, pa iz noćnog stočića uzmem hemijsku.
A: Bilo bi prelako da tebe povredim Šej. Zato ću tvog brata da uništim.