Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 95. deo

~ Crni anđeli ~
●95.deo●
✻5.NOVEMBAR✻
✦Kleo✦
Kakav je ovo prokleti zvuk?! Što me budi ovako u sred noći?! Sklonim jastuk sa svoje glave pa vidim da je već odavno svanulo dok zvonjava mog telefona ne prestaje da me živcira. A zvaću kasnije ko god da je. Ne znam ni ko sam ni gde sam dok se ne razbudim.
Spustim glavu ponovo na jastuk pokušavajući da utonem u san uprkos buci, ali ne vredi.
K: Šta je?!
Ni ne gledajući u telefon mrzovoljno i besno se javim, te začujem umorni glas sa druge strane.
M: Kleo...
K: Markuse?! Šta je bilo?!
M: Dođi brzo u garažu...!
Bolno je izgovorio, te samo žustro bacim telefon negde na krevet, te brzo navučem neku odeću i izjurim iz sobe. Šta se sada dešava?! Zar nije došao kraj svim mukama?! Šta ako ga je neko opet napao..?
Već mi se steže grlo na tu pomisao dok silazim niz stepenice, te uletim kao munja u garažu. Zadihano pogledam u Markusa kojem nije ništa. Čak nije ni u kolicima već stoji na štakama.
K: Šta... šta se dešava?
Zbunjeno sam gledala po garaži primećujući da Denzovog auta nema, te se Markus polako skloni i iza sebe otkrije veliki crveni paket.
M: Srećan rođendan.
Odvojim usne zabezeknuto, te se približim prvo njemu.
K: Kako.. stojiš..?
M: Jutros sam na vežbama prvi put stao.
Suze mi krenu gledajući ga, te drhtavim rukama dotaknem njegova prsa. Gledam u njegove noge koje tako krhko stoje, kao staklo, da će se raspasti ako bi i na sekund pustio štake. Polako mu se približim i obavijem ruke oko njegovog vrata grleći ga. Kako lepo miriše..! Ponovo mi previše nedostaje, ali moram biti strpljiva. Ta strpljivost će me dovesti ponovo do njega, nadam se.. Nije mogao da me zagrli zbog štaka, te se odvojim polako od njega.
M: Ajde otvori.
Obrišem suze, te se približim tom velikom paketu. Ipak se setio mog rođendana.. Otvorim ga pažljivo, te same stranice te kutije padnu na zemlju i otkriju pravu crvenu zver.
M: Jel dobar?
Šokirano gledam u potpuno nov crveni motor ispred sebe, uparen sa crnom kacigom, te skrenem pogled na njega.
K: Ozbiljan si..?
M: Kawasaki Ninja. Papiri su ti na stolu u dnevnoj, oni koje si zamalo spalila. Htela si sigurno nešto drugo da kupiš od tog novca, ali motor je bolji ulog.
Osmehnem se široko, te sednem odmah na motor. Savršeno mi je pristajao, kao da je po mojim merama pravljen.
K: Savršen je..! Pogodio si pravi poklon!
Blago se osmehnuo, te se odmakne dalje od motora.
K: Hajde da se provozamo.
M: Nisam još u stanju za motor, provozaj se malo sama. Al ne budi preglasna, Šej gore spava još uvek.
Klimnem glavom, pa stavim kacigu na glavu i okrenem ključ. Aa daa! Tako dobro zvuči! Lagano izađem iz dvorišta, pa se razludim na putu.
K: Tako je bre!
Adrenalin mi je odmah dospeo u krv i trnci su mi svuda kroz telo prolazili. Jurila sam i previše, ali imala sam potpunu kontrolu. Savršen osećaj je kad te vozi ovakva zver!