Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 39. deo

~ Crni anđeli ~
●39.deo●
✦Markus✦
K: Koja kurva! Ne mogu više!
Baci lampu koja pukne pored kreveta, te poskočim izbegavajući stakliće.
M: Kleo, hej hej!
Dođem do nje te je okrenem ka sebi. Samo bes joj se vidi u očima, uopšte ni ne plače.
M: Ti misliš da bih ja nju pogledao?
K: Naravno da ne bi, kad znaš šta bih ti uradila!
M: Ššš, stišaj se...
Pokažem prstom iza sebe na onog dečka koji treba da dođe iako su vrata zatvorena.
K: Ali ne može tako da te dodiruje...!
Svuče mi majicu i baci je na pod, te se nasmejem njenom izrazu lica.
M: Naučio sam još u srednjoj da se sa tobom ne sme igrati.
Izmamim joj osmeh na lice, te sednem na krevet i nju privučem u krilo.
K: Još uvek se sećaš toga, a?
●FLASHBACK●
Pušeći svoju već treću cigaru za 15 minuta pokraj tanke žičane ograde u školskom dvorištu.
D: Zakasnićemo na čas, požuri s tom cigarom!
M: Baš me briga Davide, ako ti smeta, idi sam.
Prevrne očima iznervirano ali ipak ostane da cupka nervozno pored mene čekajući me.
Xx: Spusti tu ruku dole!
Naglo se okrenem i ugledam crnokosu devojku kako pokušava da odgurne neku plavušu. Zbunjeno skupim obrve uvlačeći poslednji dim cigare, pa je ugasim. Plavuša krene još više da je steže za ramena, pa odlučim da se umešam. Ali kasno, oborila ju je na pod, pa uspem nekako da sklonim plavušu sa nje.
M: Alo bre, ostavi devojku!
Bacim je sa strane, pa ostanem ukopan u mestu čim ugledam lice i oči crnokose devojke. Zadihano ali i besno nije skidala pogled sa mene dok je ležala na betonu, pa se odjednom obrati meni.
Xx: Šta bleneš?!
Pružim joj ruku odmahivajući glavom, ali je ona samo udari sklanjajući je, te sama ustane sa zemlje.
M: Zovem se Markus!
Dobacim joj dok odlazi od mene, pa se podignute obrve okrene ka meni.
K: Kleo.
Nastavi da ide svojim putem ka ulazu škole, ali se opet okrene.
K: I hvala.
Hladno ali puno emocija koje samo ja mogu da prepoznam mi kaže, pa se zainteresovano osmehnem čim uđe u školu.
●END OF FLASHBACK●
K: Lepo smo se upoznali baš..
Prođe mi rukom preko brade, nežno nam spajajući čela.
M: Nemaš za šta da se nerviraš, znaš to i sama.
Poljubim je na kratko prelazeći joj rukom preko struka.
K: Ako je još jednom vidim u blizini, oči ću joj iskopati. Nemam ja za džabe ove nokte.
Ispruži prste gde joj se presijavao crni lak, te približim njenu ruku usnama ostavljajući poljubac.
M: Imaš moju dozvolu ako dođe do toga.
Nasmeje se slatko i detinjasto onako kako samo ona ume, pa je oborim na krevet.
K: Nemoj posle da me sputavaš, ja ono što naumim i uradim.
M: Ćuti bre malo, napasti...
Zarobim je ispod sebe ućutkivajući je poljupcima, a ona se sve glasnije smeje. Ali bolje i to nego da viče.
K: A razgovor sa mogućim novim članom?
M: To će Denz i Šej, mani se posla sad...