Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 6. deo

~ Crni anđeli ~
●6.deo●
✦Šej✦
K: Jel dobro bilo?
Š: Crći... ću...
Kroz dahtanje jedva progovorim tražeći vazduh sve više i više, pa se naslonim na kapiju.
K: Nisi u formi, to je sve.
Njoj nije ništa, kao da nije ni trčala, a ja imam osećaj da ću dušu ispovraćati ovde.
Š: Kako ti nisi zadihana?
K: Uvežbaš se vremenom.
Zadivljeno i pomalo začuđeno klimnem glavom, pa čvrsto sklopim oči i dalje dolazeći do daha.
K: Sad ćeš divno doručkovati. Hajmo.
Š: Idi ti... samo ja da... da dođem do daha... i stižem...
Isprekidano izgovorim pa se osmehnula i otišla u kuću.
Š: Jao, umreću...
Nevoljno izdahnem pa prođem kroz kosu mokru od znoja.
A: Vidi vidi, nova članica se zadihala.
Unezvereno se uspravim i iste sekunde smirim disanje, te ugledam onog žgoljavog od juče kako stoji na tri metara od mene.
Š: Po Markusovom besu od sinoć, verujem da nisi u njegovoj bandi i da ne treba da mi se obraćaš.
Smognem snage da mu hladno ali ipak i drhtavo odgovorim, pa se on podrugljivo osmehne meni u lice.
A: Znači ti si njegova mala sestrica.. Slomićeš se kao grana, nije ti mesto ovde.
Naježi mi se celo telo, pa on počne da mi se približava. Stanem uz kapiju bojeći se njega jer sam sama napolju, a nigde nikog nema u blizini.
A: Šta ti tražiš ovde kad si slabić?
Stane jako blizu mog tela, pa nesvesno skupim obrve nervozno osećajući kako mi ruke podrhtavaju. Zašto nisam ušla zajedno sa Kleo nego sam ostala ovde sama..?!
Lica su nam bila jako blizu dok sam ja raširenih očiju uz napeto disanje gledala u njega.
D: Imamo li problema Andre?
Denz se pojavi pored mene na kapiji, pa sporim koracima stane ispred odvajajući Andrea od mene. Zahvaljujući njegovoj majici na široke bretele videla sam još više njegovih tetovaža koje zasigurno ima i po celim leđima i stomaku. Prelaze mu i po ogromnim rukama dok tako staloženo stoji ispred mene.
A: Denz Denz... Markusova senka.. Ili je on tvoja?
D: Koliko se sećam, mi se ne približavamo tvojoj kući. Zašto se ti približavaš nama već dva dana za redom?
Stavi ruke iza leđa pa ugledam debele vene duž njegove ruke, na tren sam i zaboravila da je Andre i dalje tu.
A: Propašćete sa njom u bandi.
Zlokobno se osmehne pa dugim koracima ode niz šljunkovit put, a nas dvoje ostanemo u mestu sve dok se on nije izgubio iz našeg vida.
D: Dobro si?
Provučem ruku iza vrata blago ga masirajući, pa opet uplašeno pogledam u Denza.
D: Nije te povredio?
Š: Da.. Ne! Stani.
Udahnem duboko, pa prođem rukama kroz kosu.
Š: Da dobro sam, ne nije me povredio.
Izdahnem brzo, pa sklapajući oči naslonim glavu na kapiju kako bih izbegla Denzov pogled. Ja sam gotova...!
D: Hajde na doručak.
Opet skrene sa teme i uđe u dvorište, pa odmah krenem za njim. Odsad ne ostajem sama dok se ne priviknem na okruženje.
Ušavši u trpezariju, dočeka me Markusov začuđeni pogled.
M: Gde si ti do sada? Kleo je ušla a tebe nije bilo.
D: Ostala je napolju da uhvati vazduha, nije u formi uopšte.
Brzo klimnem glavom potvrđujući Denzovu laž, pa sednem za sto gde nas čeka doručak - omlet sa kobasicama.
D: Nije ni čudo što je Andre juče došao čak do kapije. Nikoga nema na straži, moramo da sredimo to.
M: Ne pominji mi Andrea za doručkom.
Konačno smirim disanje dok u tanjir stavljam kobasicu, te nekako uspem da zaboravim na kratko ono što se malopre desilo. Povukla sam rukave ka dole, pa sam osetila bol u ruci zaboravljajući da i dalje imam modrice. Krajičkom oka primetim da je Denz pogledao u moju ruku. Ili mi se učinilo? Učinilo mi se, ipak gleda u svoj tanjir.
Nesvesno klimnem glavom slagajući se sa glasom u mojoj glavi, pa nastavim sa jelom.
K: Otići ćemo posle na još malo trčanja pa ćemo na trening. Da se spremi za sutra.
Kleo objašnjava Markusu moje pripreme za danas, ali primetim da mi je sa osmehom namignula. Nije valjda da ima neki trik..?
Š: Ne znam da li ću uspeti da se spremim do sutra..
Razočarano izgovorim bockajući viljuškom onu kobasicu.
D: Moraš.