Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 3. deo

~ Crni anđeli ~
●3.deo●
✦Šej✦
Š: Ovde živiš?
M: Mhm.
Tiho prošaputa pa podigne obrve na kratko pozdravljajući sa osmehom nekoga ispred sebe. Ogromna dvospratna kuća bež boje sa ravnim krovom je izgledala tako obično na prvi pogled, ali kroz prozore bi se nazirao malo skuplji nameštaj.
M: Denz, Kleo. Sećate se Šej, zar ne?
Pogledam u njih, pa mi se Kleo približi sa smeškom. Prvi put sam je videla pre više od dve godine, a nedugo zatim se Markus odselio. Veoma se promenila, ali je osmeh ostao isti.
K: Sećaš li me se?
Š: Da, samo što si sada malo starija.
Razvuče usne i pojave se blistavi zubi i snažno me zagrli, pa se približimo ulazu.
M: Da li se sećaš Denza? Možda i ne.
Denz mi samo klimnu glavom u znak pozdrava držeći ruke iza leđa kao neki vojnik. Skupim usne pomalo nervozno često sklanjajući pogled sa njega. Kroz maglu ga se sećam, samo što sada ispred mene stoji mnogo veći momak nego onda. Zašto je takvog ponašanja da mi ledi krv u žilama iako je maj?
M: Denz, pokaži ti Šej sobu gde će biti. Ja moram sa Kleo da popričam.
Odjednom se njih dvoje odvojiše od nas i odu u kuću, te ostanem sa Denzom napolju.
D: Hajde.
Mahne mi glavom da krenem za njim, pa spuštenog pogleda to i uradim. Drži ruke u džepovima dok se penje uz stepenice, a ja kao mali patuljak idem za njim.
Na vrhu stepenica je dugačak hodnik koji vodi na dve strane, a on skrene na desnu stranu a i ja za njim.
Otvori vrata na samom kraju hodnika pa me propusti da uđem prva. Zadivljeno sam gledala u belu skroz zategnutu sobu, pa nespretno spustim ranac sa leđa na pod.
D: Nije baš u nekom devojačkom stilu, al valjda ti belo odgovara.
Svaku reč izgovori potpuno istim tonom, pa se trgnem i okrenem ka njemu.
Š: Odlično je..!
D: Moja soba je odmah preko puta tebe, skroz na drugom kraju hodnika, a Markusova i Kleina soba odmah ispod moje. Ako ti nešto zatreba...
Prekine sa govorom pa iznervirano priđe krevetu i namesti čaršav koji verovatno nije bio zategnut kako treba. I verovatno je samo on to primetio.
D: Kao što rekoh, ako ti nešto zatreba znaš gde smo.
Pođe ka vratima ali ga ja zaustavim.
Š: Ti si mog brata branio ranije, zar ne?
Okrenu se prema meni i podignutih obrva me pogleda.
Š: Kad god bi ga neko napao, ti si ga branio. Pričao mi je kad bi došao kući o tebi. I videla sam te jednom.
Blago je klimnuo glavom.
D: Jeste, ja sam ga branio. Večera je u osam. Zanimaj se nečim do tad.
Skrene sa teme, pa izađe iz sobe. Zašto je tako hladan a ujedno tako smiren? Sednem polako na kraj kreveta pa počnem da razgledam sobu. Mnogo je veća i komotnija od moje stare, ali nisam zato ovde. Ne mogu da izdržim očeve batine više, ali ja želim da budem u ovoj bandi. Želim da budem u bratovoj bandi.